Не учествујемо у иницијативама које шкоде Србији

Тренутна ситуација у Гази је мрља на лицу човечанства, на савести света и на читавом међународном правном систему који је успостављен после Другог светског рата како би се спречило да се такви ужаси понове. Желео бих јасно да искажем да моја земља снажно подржава легитимно право наше палестинске браће и сестара да успоставе своју независну и суверену државу на границама од 4. јуна 1967. са Источним Јерусалимом као главним градом, на основу решења о две државе. Штавише, морам подвући да наметање нове реалности у Гази и покушај насилног расељавања Палестинаца представљају неприхватљиве акте који ће само погоршати ситуацију и додатно подстаћи насиље и нестабилност у региону, с озбиљним последицама за цео свет. Од почетка тренутне ескалације 7. октобра, Краљевина Мароко, на челу с Његовим величанством краљем Мухамедом Шестим, председавајућим Комитета Ал Кудс, оштро је осудила убијање свих невиних људи. Штавише, Мароко је позвао на хитно заустављање очигледне израелске агресије на појас Газе, која је резултирала десетинама хиљада жртава, укључујући децу и жене, и уништавањем богомоља, болница и избегличких кампова. У том контексту, Мароко наглашава важност свих предлога и иницијатива, укључујући и ону коју је изнео амерички председник Џозеф Р. Бајден, а које имају за циљ залагање за трајни прекид ватре у појасу Газе, приступ хуманитарној помоћи, заштиту цивила, повратак расељених лица и обнову уништених подручја. У међувремену, Мароко је, по личним упутима Његовог величанства краља Мухамеда Шестог, у координацији с египатским и палестинским властима, био међу првим земљама које су друмским и авионским путем испоручиле хуманитарну помоћ, укључујући знатне количине хране, санитетског материјала и опреме и воде до најугроженијих подручја на северу појаса Газе”, каже у интервјуу за „Политику” Мохамед Амин Белхаж, aмбасадор Краљевине Мароко у Србији.

Тренутна ситуација на Блиском истоку утицала је на светску поморску трговину, јер је довела до оживљавања атлантске руте. Какву би корист Мароко могао имати од овога?

Као што сам раније поменуо, ова опасна израелска ескалација у Гази имала је ефекат лавине или таласа у читавом региону. С једне стране, видели смо наставак непријатељстава између Израела и група из тог региона које подржава Иран, као и веома опасан преседан директне војне конфронтације између Израела и Ирана. С друге стране, сведоци смо блокаде и циљања поморског саобраћаја у мореузу Баб ел Мандеб у Јемену од стране хутских побуњеника, што негативно утиче на међународну трговину кроз Суецки канал.

Најнепосреднија последица ове ситуације јесте да се међународна трговина преусмерава на сигурнији, иако скупљи и дужи пут преко афричког континента, а Мароко, који има једну од највећих афричких комерцијалних лука, Танџир Мед, забележио је пораст саобраћаја.

Међутим, желео бих да нагласим да тренутна геополитичка ситуација, премда повољна, заиста нема много везе с дугорочном и далекосежном визијом Његовог величанства краља Мухамеда Шестог да развије веома снажну поморску инфраструктуру која ће омогућити земљи да постане кључни играч у поморској арени.

Заправо, као што сам поменуо, 2007. године Мароко је званично отворио луку Танџир Мед (Тангер), у стратешком Гибралтарском мореузу, која је од тада постала једна од највећих индустријских лука на свету и највећа лука у читавој Африци и на Медитерану, са капацитетом од девет милиона контејнера и с директним рутама на недељном нивоу ка више од 180 лука, из 70 земаља са пет континената.

Штавише, у складу с визијом Његовог величанства, Мароко придаје велики значај развоју своје атлантске обале, с добро промишљеном националном стратегијом унапређења лучке инфраструктуре која има за циљ да модернизује и ојача поменуте лучке капацитете до 2030, како би Мароко на тај начин оснажио своју улогу у глобалном ланцу снабдевања. Постојеће морске луке, као што су Казабланка и Агадир, унапређене су или су у самом процесу, док је мегапројекат вредан 1,2 милијарде долара, под називом „Атлантска лука Дахла”, тренутно изграђен до пола и очекује се да ће бити завршен 2028. године. Овај комплекс од 1.650 хектара, који је посебно важан за отварање других делова афричког континента за глобалну трговину, укључиваће комерцијалну луку с нафтним терминалом, рибарску луку и бродоградилиште.

Када говоримо о „Атлантској луци Дахла”, какав је утицај ове велике мароканске инвестиције у њене јужне провинције на развој регионалног спора око Сахаре, како на локалном, тако и на међународном плану?

Утицај ових пројеката је немерљив, не само за јужне провинције Марока, већ и за читав регион Сахела. И заиста, развој мароканске Сахаре и изградња стратешке инфраструктуре захваљујући којој ће она постати главни економски центар између Европе и, уопштено говорећи, западне хемисфере с афричким континентом, одувек је био један од приоритета Његовог величанства краља Мухамеда Шестог.

Мароканска Сахара постала је просперитетна регија која се брзо развија захваљујући Новом моделу развоја за јужне провинције, који је Његово величанство покренуло 2015. Овај модел се спроводи као део свеобухватне и интегрисане националне развојне стратегије која има за циљ побољшање услова живота локалног становништва и спровођење великих инфраструктурних пројеката како би се обезбедио прави узлет региона, уз улагања од више од 10 милијарди долара у велике пројекте у областима инфраструктуре, здравства, образовања, обуке становништва, индустрије, пољопривреде, обновљиве енергије и рибарства. Данас, степен остварености (реализације) овог пројекта износи више од 80 одсто.

Заправо, напредак постигнут на терену, као и пуна посвећеност Марока процесу који воде УН за проналажење решења за вештачки спор око мароканске Сахаре, довели су до тога да велики део међународне заједнице (107 од 193 земље чланице Уједињених нација), подржава напредни план аутономије који је Краљевина Мароко представила 2007. године као једино решење за овај регионални спор, а које испуњава све критеријуме накнадних резолуција Савета безбедности УН по том питању током последње две деценије.

Ово се на терену осликава кроз отварање више од 30 конзулата у јужним регионима Краљевине, јасном афирмацијом мароканског суверенитета над поменутом територијом, порастом директних инвестиција из земаља широм света у неке од кључних сектора економског екосистема ових региона, као што су зелени водоник и обновљива енергија, а да не помињемо подршку мароканској позицији од стране утицајних земаља, попут Сједињених Држава, затим 14 земаља ЕУ, укључујући Шпанију, бившег колонизатора, свих земаља Залива и већине наших сестринских афричких нација.

Такође, не би требало да заборавим да захвалим Републици Србији за подршку националном суверенитету и територијалном интегритету Марока, што је недавно наведено у званичном саопштењу Министарства спољних послова Србије из 2023. године. Поред тога, Србија је 2021. и 2022. кроз заједничка саопштења наша два министра спољних послова г. Насера Бурите и г. Николе Селаковића, поновила свој став да је Мароканска иницијатива за аутономију, под мароканским суверенитетом, озбиљно и кредибилно решење за ово питање.

У којем правцу Мароко креира своју визију будућег развоја земље?

То је веома добро питање. Под вођством Његовог величанства Мухамеда Шестог, и у складу с његовом далекосежном визијом будућности земље, Мароко се трансформисао и модернизовао током 25 година његове владавине, тако да је постао једна од најстабилнијих, ако не и најстабилнија, најпросперитетнија и најдинамичнија земља арапског региона и афричког континента.

Штавише, Краљевина је 2021. године усвојила нови модел развоја за 2035, који предвиђа Мароко као демократску земљу у којој је свако у потпуности овлашћен да преузме одговорност за своју будућност, да ослободи и оствари свој потенцијал и живи достојанствено у отвореном друштву, друштву различитости, поштења и правде. То је држава која ствара вредност и развија свој потенцијал на одржив, заједнички и одговоран начин. Надовезујући се на свој значајан напредак остварен на националном нивоу, Мароко има циљ да се позиционира као модел регионалне силе на челу главних изазова с којима се свет суочава.

Да би се постигла ова амбиција, неопходно је истовремено се фокусирати на пет међузависних и комплементарних развојних циљева, а то су: просперитет, оснаживање, инклузија, одрживост и регионално лидерство у циљаним областима, кроз смеле залоге за будућност.

Спровођење плана је већ у току, а својом карактеристичном отпорношћу, преданошћу и посвећеношћу, марокански народ ће показати да је вичан тој прилици, суочити се с изазовима који су пред нама и завештати будућим генерацијама модерну и напредну земљу.

Чини се да Мароко има амбиције да постане регионално енергетско чвориште, можете ли нам рећи нешто више о томе?

Свакако. Знам да на први поглед делује веома чудно да земља која скоро да нема ресурсе природног гаса или нафте планира да постане регионална електрана у енергетском смислу, али опет, то је јединственост Краљевине Мароко.

Чињеница је да је моја земља један од светских пионира у области транзиције зелене енергије. Захваљујући свом мудром и визионарском руководству, Мароко је врло рано покренуо свој амбициозни програм обновљиве енергије.

Данас, Мароко предводи енергетску транзицију континента с разноврсним изворима снабдевања зеленом енергијом. Краљевина има циљ да постигне удео обновљиве енергије од више од 52 одсто укупног капацитета за производњу електричне енергије до 2030. године и већ је развила низ инфраструктурних објеката за потребе обновљиве енергије, као што је комплекс Нур-Уарзазет, највећи соларни парк на свету, затим ветропаркови, а у скорије време, стратегија производње зеленог водоника фокусирана на задовољење интерне и екстерне потражње.

У складу са својом националном стратегијом која има за циљ заузимање истакнуте позиције на континенталном и глобалном нивоу у смислу транзиције зелене енергије и развоја обновљивих извора енергије, са суштинским, централним фокусом на зелени водоник, мароканска влада је развила оперативни и подстицајни план под називом „Понуда Марока”.

„Понуда Марока” покрива читав ланац вредности сектора зеленог водоника и састоји се од имплементације холистичког, транспарентног и прагматичног приступа, прилагођеног потребама инвеститора, пружајући им притом сву неопходну видљивост, а многе компаније су већ кренуле да инвестирају у овај амбициозни програм. Поред тога, Мароко је потписао споразум с Великом Британијом о изградњи кабла дугог 4.000 километара, што ће бити најдужи подморски електрични кабл на свету, који ће из обновљивих извора снабдевати до осам одсто потреба електричне енергије Велике Британије до 2030.

На крају, али не и најмање важно, Мароко и Нигерија су постигли споразум о имплементацији пројекта „Атлантског афричког гасовода”, вредног 20 милијарди долара, за транспорт гаса из западне Африке у Европу, који ће, кад буде завршен, представљати најдужи морски гасовод на свету, који ће покривати око 5.600 километара и пролазити преко 11 афричких земаља.

Генерална скупштина УН недавно је усвојила резолуцију о геноциду у Сребреници, какав је став Марока у вези с тим?

Кад говоримо о питању геноцида у Сребреници, морамо признати да је то изузетно осетљиво питање, не само за различите народе Босне и Балкана, већ и за цео свет, имајући у виду ужасну природу овог ратног злочина. Штавише, ово питање обавијено је још једним слојем осетљивости за све земље чланице Организације исламске сарадње (ОИК), која је 2011. године већ прогласила 11. јул за годишњи Дан жалости у част сећања на оне који су убијени у сребреничком масакру.

С друге стране, моја земља је пажљиво слушала примедбе наших српских пријатеља у вези с процесом израде нацрта резолуције Генералне скупштине Уједињених нација о геноциду у Сребреници, усвојене 23. маја, у вези са непостојањем адекватног власништва над резолуцијом, временом њеног подношења и њеном екстремном политизацијом. Зато сам током читавог периода који је претходио усвајању резолуције и током бројних састанака с разним високим српским званичницима, истицао и наглашавао да Краљевина Мароко никада неће подржати нити учествовати у било којој иницијативи која би на било који начин могла да нашкоди Србији и њеном народу, као и да озбиљно угрози процес помирења у Босни и Херцеговини. На дан гласања, овај став преточен је у одлуку Краљевине Мароко о неучествовању у истом.

Желим да укажем да је за мене била права штета и пропуштена прилика што је први пут простом већином усвојена резолуција о питању од општег консензуса, као што је осуда свих злочина геноцида и одавање почасти свим жртвама овог страшног чина, што у великој мери одражава притужбе које је по овом питању изразила Република Србија. Да закључим, надам се да ова резолуција неће имати негативан утицај на мир и стабилност у региону и на процес помирења у БиХ, те да ће Србија наставити да игра кључну улогу у промовисању вредности толеранције и суживота, као што је чинила и протеклих деценија.

На крају, али не и најмање важно, када можемо очекивати посете шефова држава из једне земље у другу?

Као представнику своје земље у Србији, моја је дужност да предано радим на учвршћивању одличних пријатељских веза између наших народа на свим пољима и на свим нивоима, да наставим да зближавам наше народе и да обезбедим да имамо међусобно разумевање, поштовање и сарадњу. Одушевљен сам што ова порука има одјека и што је наше политичко руководство у потпуности посвећено поменутом циљу. Као доказ за то, Његово величанство краљ Мухамед Шести навео је 2022. Републику Србију међу земљама најужег круга пријатеља Марока у Европи. С друге стране, руководство Србије, на челу са Његовом екселенцијом председником Александром Вучићем, у више наврата је поновило да је Мароко прави пријатељ Србије.

Дакле, семе је посејано, а сада само треба да изградимо позитиван замах, импулс који ће довести до ове дуго очекиване државне посете. То се мора учинити кроз размену посета на високом нивоу између наших високих званичника, наставком редовних политичких консултација између две земље и, наравно, одржавањем трећег састанка Заједничке економске комисије и првог састанка Мароканско-српског пословног савета, који би био одржан у Београду што је пре могуће.