У фабрикама је прековремени рад константан

Зависност од страног капитала и ограниченост на рутинске операције монтаже, лимитиране могућности преливања на домаће компаније и структурно дефинисан подређени положај из кога није могуће изаћи – основне су карактеристике аутомобилске индустрије у Србији, али и у остатку земаља централне и источне Европе. У истраживању „Положај радника у аутомобилској индустрији у Србији“ које је представио Центар за политике еманципације, а које је припремљено у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње „Иницијатива за глобалну солидарност”, показало се да постоје озбиљни изазови када су у питању услови рада. Интевјуи су организовани са радницима у десет фабрика које производе за светске компаније у области ауто индустрије. Реч је о 94.876 запослених у аутомобилској индустрији, од којих је 50.119 запослено у производњи електричне и електронске опреме. У области рада, сви испитаници потврдили су да раде прековремено. У већини фабрика радници су посведочили да се у просеку ради 44 сата недељно.

- Продужавање радног дана за сат или два је уобичајена пракса у великој већини фабрика, док су и суботе врло често радне. Радна недеља зависи и од обима производње. Поруџбине купаца у великој мери диктирају темпо и количину прековремених радних сати. Не би ли повећали свој приход, радници углавном прихватају прековремени рад колико год био испцрпљујући, чак и кад сати прековременог рада прелазе законом дозвољен максимум – истичу аутори истраживања, додајући да је забрињавајуће сведочење испитаника који наводе да, уколико користе боловање, бивају кажњавани.

- Најчешће је казна ускраћивање бонуса присутности, али она укључује и различите врсте притисака, мобинг, претње отказом, пребацивање на захтевније позиције... Све наведено може се подвести под злостављање на радном месту – показало је истраживање.

Када је реч о заради, просечна исплаћена нето зарада испитаника је око 70.000 динара, укључујући и бонусе, прековремени и ноћни рад. Уговорена зарада је доста мања у односу на исплаћену, и у просеку износи 50.000 динара, док четвртина испитаника пријављује да им је уговорена зарада у нивоу минималне. Готово трећину просечне нето зараде коју радници приме на крају месеца чине бонуси и прековремени и ноћни рад. Испитаници у просеку процењују да би плата од које би могло нормално да се живи требало да износи 107.000 динара. Процене у одговорима су се кретале од 80.000 динара, па до 150.000 динара.

- Сви испитаници су изјавили да посао и ниске зараде негативно утичу на њихов живот и живот њихових породица. Сви радници истичу да их посао исцрпљује и физички и психички и да немају довољно слободног времена – наводи аутори истраживања.

У области безбедности и здравља на раду, велики број испитаника, чак три четвртине, истиче да на њиховом радном месту постоје проблеми са вентилацијом. Исти број тврди и да температура у погону није адекватна, посебно лети када је рад у халама изузетно тежак због велике топлоте.

- Повреде на раду су имали или су сведочили повредама својих колега сви испитаници. Они сматрају да се доста повреда на раду дешава због умора и исцрпљености, као и превеликог притиска за постизањем превисоких норми. У две трећине фабрика испитаници пријављују да је падање у несвест од премора, високих температура и неадекватне вентилације редовна појаву – набрајају истраживачи и подсећају да у две од десет фабрика, према испитаницима, дошло је до смртних исхода директном повредом на радном месту. Осам од десет испитаника сматра да они и њихове колеге имају здравствене проблеме чији је узрок посао који обављају.