Ракете у чекаоници

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 24. октобра – Вашингтон се труди да покаже како је спреман да бар у једном делу ублажи подозрење Москве према његовим спољним потезима и да не жели да му се она учврсти као већи ривал него партнер. Такав покушај учињен је јуче у "најексплозивнијем" од њихових спорова, око планираног постављања америчког ракетног штита у централној Европи, у коме Русија види претњу сопственој безбедности.
Умирујуће "салве" лансирали су највећи политички калибри – председник Џорџ Буш и шеф Пентагона Роберт Гејтс. Прво је Гејтс у Прагу најавио могућност "одлагања активирања антиракетног штита", да би неколико сати касније Буш рекао да је таква нова војна мрежа "хитно неопходна", али да "не прети Русија јер нам није непријатељ" и да "морамо заједнички да одговоримо претњи" која, по њему, долази из "отпадничких" држава, пре свега "Ирана где се припремају далекометни пројектили који би, за 15 година, могли да се усаврше толико да досегну до земаља Европе" па и "до САД".

Нови приступ

"Хитност" коју потенцира шеф Беле куће и "могућно одлагање активирања" коју најављује министар одбране, на први поглед делују противречно у сектору где јавне контрадикције практично не долазе у обзир. Али између те две поруке постоји "очигледна веза", примећује данас и "Њујорк тајмс", а која се састоји у "новом кооперативном приступу с циљем да се раскрчи пут остваривању пројекта" ракетног штита, чији би радари били у Чешкој, а пресретачки пројектили у Пољској.

Вест из Прага да САД не искључују "одлагање" спорног програма добила је упадљив светски публицитет, да би убрзо превагу добиле анализе могућег преласка ракетног штита "у чекаоницу". Уз цитирање делова Бушовог и Гејтсовог наступа, из којих произлази да је цео план на прилично "дугом штапу", такорећи ништа краћем од географске удаљености прималаца "штита", и од његовог испоручиоца и од "претње".

Шеф Пентагона је то признао у овој форми: "Још нисмо у пуној мери развили пројекат, још предстоје преговори, а кад их завршимо треба да пређемо на изградњу погона, и можда одложимо њихово активирање док се конкретно не докаже да постоји претња из Ирана", на пример да Техеран изврши пробу далекометне ракете. Шеф Беле куће је, пак, за недовршеност нашао разлог у опозиционом Конгресу, који је "за 139 милиона долара смањио тражену суму за ракетну одбрану Европе, што би могло да одложи његово постављање за годину и више дана и подрије савезнике који заједно с нама раде да се тај систем постави на њиховом тлу".

Укратко – нити је пројекат готов, нити му је овде одобрено довољно новца, а није извесна ни ситуација, извештава се, ни код партнера у Прагу и Варшави. Анкете у Чешкој показују да би грађани више волели да их штит мимоиђе, а ни функционери нису сигурни у исход неопходног гласања у парламенту. Недавни избори у Пољској доводе, истовремено, на власт странку која најављује преиспитивање аранжмана са ракетним штитом…

Подсећа се, такође, да су Американци предвиђали да тај штит профункционише у пуној мери тек 2013. године. Да, дакле, у свој његовој "хитности" спада у "шестолетку", у којој његов предлагач Буш већ подуже неће бити на власти. Ако на чело Беле куће дође неко из Демократске партије, вероватно би "у воду пао" и цео план садашњег лидера из Републиканске партије.

Уз све то, приликом недавног боравка у Техерану, руски председник Владимир Путин потврдио је наставак сарадње у изградњи иранске нуклеарне електране, што сугерише да он у исламској републици не види "атомску претњу" о којој говоре Американци. Додуше, шеф Кремља је Бушу понудио да заједнички користе радарска постројења које Руси имају у Азербејџану и на југу своје земље, јер су, уз остало, ближа Ирану.

Склада ни на том пољу нема, засад. Вашингтон би да оба система повежу у један, док је Москва понудила свој у замену за предложени у централној Европи.

Како су још "у повоју" разне могућности, чини се да тренутно драме и нема. Али овдашњи кругови је назиру у растућим спољнополитичким активностима Русије у којима наслућују њену "претензију да поново постане прворазредна глобална сила".

Дозе подозрења

Има се у виду појачано "мултинационално" деловање Москве. Потписима њеног и лидера још четири земље каспијског региона, недавно је у Техерану, донета декларација да ниједна неће дозволити да им нека "трећа страна" користи територију за напад на неку од њих. У току је и тројни министарски сусрет Русије, Индије и Кине (као домаћина). Оба та скупа овде се дискретно тумаче као покушај стварања нових "антиамеричких алијанси", али прозвани то одлучно демантују.

С великом дозом подозрења гледа се и на јачање економских веза Русије са Европом. Пре свега зато што се слути да великим енергетским испорукама Москва повећава утицај међу америчким атлантским савезницима, а што, како мисле неки овдашњи аналитичари, Вашингтону отежава акције на разним подручјима па и према "косовском питању" око кога у ЕУ нема сагласности, док су позиције САД и Русије "тврдо супротстављене".

Кад се све уочено узме у обзир, произлази да је ракетни штит само део растућих размимоилажења између Беле куће и Кремља. Елементи партнерства успостављеног по завршетку хладног рата и у борби против тероризма одржавају се и даље, али су неслагања око низа "горућих проблема" овде распламсала полемику у стилу "ко је изгубио Русију".