Струјни удар од 2009. године

Још се није стишала бура око поскупљења гаса од 60 одсто, а министар рударства и енергетике Петар Шкундрић најавио је да ће електрична енергија од марта 2009. године највероватније поскупети за око осам одсто. Али, то неће бити једино поскупљење струје које домаћинства у Србији могу да очекују следеће године. Како „Политика” незванично сазнаје, цена киловат-часа највероватније ће крајем 2009. још једном бити увећана за осам одсто.

Иначе, сада грађани Србије плаћају, после становника Македоније, најнижу цену струје у Европи. Према подацима Електропривреде Србије, цена киловата за домаћинства после августовског поскупљења била је 5,8 евроценти. Због јачања евра према динару, сада је цена киловат-часа 5,5 евроценти. Она је и даље много нижа него у државама у региону. На пример, у Хрватској киловат-час за домаћинства стаје 9,84 евроцента, док је у Бугарској 7,21 евроцент, иако је просечна плата у тој земљи знатно нижа него у Србији. Међу земљама у нашем суседству, струја је најскупља у Румунији и Мађарској. У Румунији киловат-час кошта 11,41 евроцент, двоструко више него код нас, а просечна плата им је за 10 одсто нижа. У Мађарској киловат стаје готово 13 евроценти.

У ЕПС-у очекују да ће до 2015. године цена електричне енергије у Србији достићи 10,3 евроцента за киловат-час, колика је њена економска цена. Ту реалну цену, кажу у ЕПС-у, струја би требало да достигне корекцијом навише за одређени проценат бар два пута годишње.

Али, за шест година грађани ће бити у прилици да одлучују од кога ће куповати струју и по којој цени. То значи да неће, као сада, једини снабдевач електричном енергијом бити ЕПС. Ову могућност сада имају само велики потрошачи, али је не користе зато што је ЕПС-ова струја међу најјевтинијим у Европи.

После другог поскупљења струје ове године од 1. августа, просечна цена за тарифне купце за домаћинства у Србији износи 4,51 динар. Потрошачи са двотарифним бројилима до потрошених 350 киловат-часова, такозвана зелена зона, један киловат-сат плаћају 3,936 динара по вишој тарифи, односно 0,984 динара по нижој тарифи.

Цена киловат-сата у плавој зони, за потрошених од 351 до 1.600 киловат-сати, је 5,904 динара у вишој тарифи, односно 1,476 динара у нижој тарифи. Потрошачи са двотарифним мерењем за сваки киловат-сат струје утрошен у црвеној зони, више од 1.601 киловат-сат, плаћају 11,808 динара у вишој тарифи или 2,952 динара у нижој тарифи. Потрошаче са једнотарифним бројилима киловат-сат у зеленој зони кошта 3,444 динара, у плавој зони 5,166 динара, а домаћинства која потроше више од 1.600 киловата плаћају га по 10,332 динара.

И после најављеног поскупљења од осам одсто, грађани Србије, ће као и у протеклих двадесетак година, плаћати најнижу цену овог енергента у поређењу са важећом у земљама у окружењу. Због тога у нашој земљи у последње две деценије није изграђена ниједна хифро или термоелектрана, па ЕПС зими мора да увози струју. Како ЕПС нема финансијске могућности да сам гради нове електране, принуђен је да тражи стратешког партнера за изградњу „Колубаре Бе” и трећег блока ТЕНТ-а, свака снаге од по 700 мегавата. Иначе, просечна старост блокова наших термоелектрана је чак 33 године. Многима је радни век истекао, па су неефикасни и прекомерно загађују животну средину.

– Један капацитет од 700 мегавата требало би да покрије очекивани раст потрошње струје после 2012. године, а други да замени старе и неефикасне блокове. До 2015. године планирано је да се угасе четири најстарија термоблока, а потом од 2015. до 2025. следи и гашење јединица снаге сто и 200 мегавата – објашњавају у ЕПС-у.

Како се из године у годину бележи раст потрошње електричне енергије, а не граде нови капацитети, ЕПС би већ следеће године био приморан да увезе 2,1 милијарду киловат-сати. Увоз би за две године могао да достигне и 2,4 милијарде киловат-сати. Ово је пројекција ЕПС за случај нормалних временских прилика. То је у односу на овогодишњи увоз од 1,5 милијарди киловат-сати повећање у наредној години за 50 одсто, а 2010. чак 70 одсто. Ако наредна година буде сушна, морало би да се увезе три милијарде, а 2010. 4,3 милијарде киловат-сати.

На разлици између увозне и продајне цене електричне енергије ЕПС годишње губи и до 200 милиона евра.

– Електропривреди Србије би се много више исплатило када би могла да извози струју. ЕПС што пре треба да престане да има социјалну функцију и да постане предузеће које ће да повуче укупан привредни развој земље – изјавио је недавно Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике.