Осам векова српске медицине

Прохор Пчињски – У Манастиру Свети Прохор Пчињски почео је четвородневни 15. конгрес историчара медицине под насловом ,,800 година српске медицине”. Овде се окупило више од 40 лекара, научних радника и историчара из Србије, Републике Српске и региона.

Конгрес је отворио градоначелник Врања др Слободан Миленковић, нагласивши да „када говоримо о медицини кроз историју, на почетку 19. или 20. века или данас, разлика је огромна и у знању и у приступу. Оно што је пре само три или четири деценије било незамисливо, данас је уобичајено. Ту мислим, првенствено, на сложене операције у свим гранама медицине, које се раде у здравственим установама широм земље, али и остале сегменте, попут примене иновативних приступа у лечењу тешких болести”.

„Ми данас знамо шта је било пре једног века или два захваљујући лекарима, који су имали свест о значају неговања историје медицине. Они су знали колико је битно сачувати историјске чињенице о плејади медицинског особља које је спасавало животе рањеника, војника, обичних људи оболелих од разних болести тога времена”, рекао је Миленковић.

„Као лекар и градоначелник Врања, не могу, а да се у свом обраћању не осврнем на др Вукашина Антића, чувеног хирурга из Врања, коме је велика љубав била управо, историографија. Иза себе је оставио вредна дела, а постхумно му је додељена Награда ’Др Владан Ђорђевић’, на предлог Српског лекарског друштва. Људи попут овог врсног лекара, осим што су пружали несебичну љубав према пацијентима, били су визионари. Људи који су знали да морамо истраживати и поштовати историју јер је она недвосмислено неодвојиви део медицине”, додао је градоначелник.

На отварању конгреса говорили су председник Секције за историју медицине др Зоран Вацић, епископ врањски господин Пахомије, амбасадор Републике Пољске господин Рафал Перл, начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић, председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине др Владимир Сакач и председник Српског лекарског друштва проф. др Милан Недељковић.

Приказан је и документарни филм о проф. др Лудвику Хиршфелду. Програм 15. конгреса историчара медицине ,,800 година српске медицине”, у Манастиру Свети Прохор Пчињски, одржава се до петка, 14. јуна, када ће бити представљено више научних радова у вези са историјом медицине у Србији.

„Болница у Врању”

Најзначајнија књига из историје медицине у Врању и региона југа Србије је свакако она коју је написао др Вукашин Антић, хирург (1958–2020) под називом „Болница у Врању”. Књига је објављена 2003. године и представља вишедеценијски приљежан истраживачки рад о почецима развоја медицине у овом делу Србије. И данас, ово је својеврсна „историјска енциклопедија” медицине од времена Османлијске окупације, балканских, Првог и Другог светског рата па све до данашњих дана.