Може ли Београд да буде добитник избора за ЕП

Нова европска администрација могла би да има реалистичнији приступ према Србији, наставку евроинтеграција и праведнији однос у дијалогу Београда и Приштине. Све ће бити јасније кад се на јесен конституише Европски парламент (ЕП) и уколико у договору европских народњака и социјалдемократа и демократа не буде било места за зелене. На политику Брисела доста утицаја ће имати и исход ванредних парламентарних избора у Француској за три недеље и амерички председнички избори у новембру. Ипак, не треба имати илузију да ће неке водеће земље ЕУ да промене свој став кад је реч о такозваном независном Косову, али се очекује смањење притисака који последњих година стижу од зелених из Берлина. Уколико они не буду у новој власти ЕУ, готово је извесно да неће остати доминантан тврд максималистички став неких западних сила и да ће доћи до извесних промена после пробоја суверенистичких политика.

Дипломата Зоран Миливојевић каже за „Политику” да много зависи од избора резултата у Француској. Каже да уколико Национално окупљање Марин ле Пен победи на изборима у Француској онда се то мора манифестовати на политику ЕУ и на њен став према Србији. „Ту има много елемената и евидентан је тектонски поремећај, јер чињеница је да су политике у две најважније државе у ЕУ, Немачкој и Француској, изгубиле. Бирачи су казнили њихове политичке елите и показали отпор према политикама које те државе воде”, каже Миливојевић.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да су избори за Европски парламент показали да постоји велика разлика између националних политика у земљама које су чланице ЕУ и да грађани у тим државама желе нешто другачију политику на нивоу европских институција. Каже да Србија пажљиво анализира ове резултате, јер имају велико значење кад је реч о нашој европској перспективи и интеграцијама. „У министарству правимо списак европарламентараца с којима планирамо да остваримо блиску и интензивну сарадњу. Има ту и људи српског порекла. Србија се озбиљно припрема да за свој случај лобира у Европском парламенту. И мислим да је врло важно да од првог дана на организован начин приступимо томе”, навео је Ђурић за Јуроњуз.

Истакао је да је важно да имамо консензус око кључних националних питања и неку врсту стабилности, што су показали недавно завршени избори у Србији, док на изборе у ЕП гледа као на прилику за стварање нових пријатеља. „Трудимо се да направимо мрежу пријатеља. У ЕП не постоји кокус на начин на који постоји у америчком Конгресу, али ће Србија имати мрежу пријатеља у новом Европском парламенту и мислим да је то добро”, рекао је Ђурић. Додао је да је очигледно било доста људи који нам политички нису били наклоњени у претходном сазиву и да сада жели да искористимо потенцијал који се ствара и да активно приступимо грађењу односа и с великим бројем нових европарламентараца, који први пут ступају у представничке клупе у Стразбуру, односно Бриселу. Навео је да је политичка групација којој припада и СНС остварила изузетан резултат на овим европским изборима и изразио очекивање да ће многи од њих подржати настојање Србије да убрза процес европских интеграција.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да, ако бисмо гледали интерес Србије, онда би резултат избора могао да одговара нашим интересима, јер по правилу десница има више разумевања за ставове и аргументе Србије кад је реч о националним и државним интересима. Подсећа да тврда десница у Француској и Немачкој има коректан став кад је реч о Косову и Метохији и агресији НАТО-а 1999. године и да има разумевања за став Београда у вези с ратом у Украјини. „У мери у којој те структуре буду утицале на политику ЕУ и уколико се њихова позиција буде потврдила, нарочито на предстојећим француским парламентарним изборима, онда се то може одразити и на политику ЕУ и став према Србији”, каже Миливојевић.

Пораз зелених, посебно у Немачкој, одразиће се и на њихов мањи утицај на политику која се води из Брисела, али и на могућност да делују према нама на начин како су то сада радили кроз ЕП и нарочито преко специјалних изасланика као што је била Виола фон Крамон. Велико је питање да ли ће зелени уопште бити у новој влади ЕУ, као што су досад били, као четврти партнер, или неће, а имаће одраза и на став према нама. „Оно што ће определити однос ЕУ према Србији јесу две крупне ствари – резултати избора у Француској и Немачкој и њихов утицај на европску политику у будућности, па самим тим и на питање западног Балкана. Тек ћемо видети каква ће да буде будућа политика ЕУ, што значи да ли ће заживети политика проширења или ће то остати само на том нивоу. То је зато што десница има отпор према политици проширења и та политика ће добити другу димензију са продором деснице и суверенизма. Без обзира на све, нема сумње да ће и даље бити главни геополитички критеријум за улазак у ЕУ”, наглашава Миливојевић.

Наш саговорник истиче да је веома важан и став према Србији у тој будућој политици проширења и наставка преговора. „Ако почну преговори с Украјином и Модавијом, које су сада приоритет ЕУ, где је западни Балкан некако у другом плану, битно је на којим основама се то ради. Важно је и с којих позиција ће ти преговори бити настављени и да ли ће се, рецимо, поштовати територијални суверенитет, као и у случају Украјине и Молдавије. Ако то буде тако, не видим разлог зашто би Србија била другачије третирана”, наводи Миливојевић.

А Слободан Зечевић, са Института за европске студије, очекује да ће се после избора направити коалиција народњака и социјалдемократа, али је позиција народних партија, нарочито деснице, ојачана после избора. За наш лист каже да СНС има боље односе с народним партијама него са зеленима и либералима и то би могао да буде позитиван знак за Србију. „Не треба очекивати револуционарне промене, али то скретање удесно, што се Србије тиче, јесте добра вест. Међутим, оно што много може да промени ствари у Европи јесу избори у Француској крајем јуна. Уколико би на њима добила Марин ле Пен то би дало јасан сигнал да ће у једној великој земљи победити странке крајње деснице, које ће у том случају имати велики утицај на европску политику, али и према Србији. Ни та опција не би била лоша за нас јер Национално окупљање генерално према Србији није имало лош став, него чак благонаклон, и ту у већој мери него Макрон”, каже Зечевић.

Наводи да ће за нас бити веома важно ко ће наследити Мирослава Лајчака и ко ће водити дијалог Београда и Приштине у Бриселу. „За нас је веома важно да знамо какав ће бити став ЕУ ако Приштина и даље буде одбијала да испуњава своје обавезе које се односе на формирање Заједнице српских општина. До сада је била крајње пасивна и у неким случајевима је чак имала разумевање за став Приштине. Питање је да ли ће Србија бити под притиском, чак и ако привремене приштинске власти не испуњавају преузете обавезе, јер се спекулише да је ЕУ већ дефинисала статут ЗСО и да је то већ припремљено и да се само чека да то прихвати и Приштина. Они то избегавају и шаљу текст Венецијанској комисији и тзв. уставном суду. Јасно је да само отежу с применом и купују време док не виде како ће се понашати нове институције ЕУ. Питање је какав ће однос имати према Приштини, што ће имати посредне последице и по нас”, каже Зечевић.

Он пита ако тзв. Косово и даље одбија да испуњава своје обавезе, зашто би Београд и даље трпео притиске и био под баражном ватром бриселске дипломатије. „Ако неће да санкционишу Приштину и Албина Куртија, зашто онда притискају Београд и Александра Вучића? То је нелогично. Зашто бисмо ми били криви у овој причи?”, додаје Зечевић. Наш саговорник каже да много шта зависи од више играча, од којих је један Америка, која чека своје председничке изборе. Каже да тек на јесен можемо очекивати конституисање нових институција и комисија и одређивање нових функционера ЕУ и видећемо ко ће заузети коју позицију. Антрфиле

Ле Пенова може да укочи проширење

Резултати избора за Европски парламент за сада ипак неће променити ништа битно у односу Брисела према Београду. Треба имати у виду да се ионако не питају европски посланици, него државе чланице, што је за нас много боља варијанта. „Новој европској администрацији фокус ће бити на имиграцији и ту ће се водити кључна битка. Ту ће бити направљене озбиљне промене јер се очекује формирање више прстенова око ЕУ који би спречили имигранте из северне Африке. Што се тиче проширења, велико је питање, јер има један план који подразумева истовремено реформу ЕУ и улазак нових чланица у наредних пет, шест година. Међутим, тај план може да укочи победа Ле Пенове у Француској”, закључује Слободан Зечевић.