Лоша оцена ђаку – шамар учитељу

Бунт, супротстављање и сукоб ученика и професора некада су били карактеристични за средњошколце у пубертету, а данас постају свакодневица и у основним школама.

Основци и њихови родитељи злостављали су више од 70 одсто, од укупно 300 просветних радника који су испитани у анонимној анкети „Насиље у школама”. Овај проблем постоји, али је у сенци питања о безбедности деце и зато је Форум београдских основних школа покренуо истраживање. Највећи број предавача који су претрпели насиље – 86 одсто, доживело је вербалне сукобе са школарцима и члановима њихове породице који су их псовали, клеветали и омаловажавали. Искуство 56 учитеља и наставника бележи директне претње, 29 је узнемиравано и ван наставе, а физичке нападе – од шамара до батина, памти њих 17.

У случају да се ученици насилно понашају најснажнија дисциплинска мера је смањење оцене из владања до укора пред искључење. Избацивања ђака из школе, међутим, нема јер основно образовање је обавезно. Од владања не зависи просек оцена, јер се оно и не рачуна. Родитељима, ма колико се непримерено понашали, не може бити забрањен долазак у школу коју њихов малишан похађа.

– Поједини родитељи разјарени „улећу” у школе, насрћу рукама и ногама на наставнике и вређају их наочиглед ђака. Када нису задовољни оценом, и ученици вичу на предавача, прете, чак и ударе – каже Марина Максимовић, учитељица у ОШ „Краљ Петар Први”.

Годину дана ова учитељица била је под надзором Просветне инспекције јер су родитељи детета ком је предавала проценили да неадекватно ради свој посао. Они су је узнемиравали и после завршетка наставе, а она није знала коме да се обрати за помоћ. Као и многе њене колеге, тајила је овај проблем.

Међу просветним радницима преовлађује мишљење да је основ конфликтних ситуација лажно уверење родитеља о томе које резултате може да постигне њихово дете. Поједини очеви и мајке погрешно су схватили функцију Савета родитеља у оквиру школског одбора. Себи дају за право да расправљају о томе да ли ће се урадити оно што је предвиђено наставним планом.

– Последице пропуста у току школовања нису одмах видљиве. Као родитељи основаца стасали су некадашњи омладинци из мучних времена бомбардовања, скраћених часова, безусловних уписа на факултете и новчане моћи као јединог симбола успеха. Плаћамо цехове демонстрација и поремећеног система вредности, али не можемо гневно посматрати све родитеље на основу неколико примера лошег владања – објаснила је Радмила Додић, председница Форума београдских основних школа. Ова организација је према њеним речима једина која се бави установљавањем а потом и решавањем проблема запослених у образовним установама.

– Наставници и учитељи готово свакодневно трпе насиље. О томе не говоре јавно. Истраживање каже да четири одсто предавача мисли да школски полицајац доприноси безбедности у школама, а готово нема оних који би се за помоћ обратили Министарству унутрашњих послова – нагласила је Додићева и додала да супротно томе, родитељи после непријатне ситуације између ученика и наставника, неретко одлазе право у Министарство, не обративши се психолошкој, педагошкој служби ни директору школе.

На тему насиља, за сада су анонимно анкетирани предавачи у 58 школа чланица ФБОШ-а, а предвиђено је да се ово истраживање, до краја године, спроведе и међу основцима и њиховим родитељима и директорима школа.

Боља законска заштита, већа овлашћења наставника, увођење дисциплинских мера као што је новчана казна за родитеље, статус службеног лица за предаваче и бенефицирани радни стаж предлози су угњетаваних просветних радника за спречавање насиља.

Једно од њихових решења пружа могућност руководству школе да искључи ученика са списка полазника без обавезе да за њега обезбеди место у другој образовној установи.

У просвети су, већином, запослене припаднице нежнијег пола. По свему судећи одлучиле су да на „светло дана” изнесу дуготињајући проблем и да се са њим ухвате у коштац.

-----------------------------------------------------------

Насиљем до петице

– Углавном су оцене „камен спотицања”. Лако је уписати петицу да се реши проблем тог дана или на полугодишту. Није лако, због страха, погазити сопствену процену дечјег рада. Ако се овако постиже одличан успех, на упису у средњу школу вуковци ће имати нула поена и непоправљиво погрешну слику о себи. Конфликтне ситуације између ђака, родитеља и учитеља, неретке су и у најмлађим разредима, а тада су оцене подстицајне – каже Марина Максимовић, учитељица у ОШ „Краљ Петар Први”.