Курти приредио Србима хуманитарну катастрофу

Косовска Митровица – Тачно је годину дана откако је једностраном одлуком Приштине забрањен улазак робе из централне Србије на територију Косова и Метохије. Очигледно је да ни привремене приштинске власти, ни међународна заједница не маре за горући проблем који погађа не само купце, већ и привреднике који су принуђени да затварају магацине, продавнице, угоститељске објекте, као и за власнике апотека који више немају ниједан лек са српском декларацијом. У рафовима продавница и апотека сада су производи из Северне Македоније, Хрватске, Немачке, Италије, Мађарске. Почев од основних животних намирница, као што су брашно, шећер, уље, млеко и млечни производи, па до кондиторских производа, који до купаца стижу из велетрговина с југа чији су власници Албанци.

Својеврсна рампа на српске производе спуштена је 14. јуна прошле године, одлуком Албина Куртија, шефа привремене косовске владе, након хапшења тројице косовских полицајаца који су „дубоко загазили у територију централне Србије”, али и њиховог брзог пуштања. На то је Курти зажмурио и брже-боље задао „контраудар” и држави Србији, али и грађанима који су 24 године у продавницама куповали српске производе. Као разлог забране допремања српске робе, Курти је навео „безбедносни ризик”, занемарујући чињеницу да су Албанци с југа хрлили у продавнице на северу Космета у време вируса корона, односећи навелико српско уље, брашно, шећер...

Оцењујући ситуацију након 365 дана ембарга на српску робу, један од доскора водећих привредника на северу Космета каже да је ово хуманитарна катастрофа.

„О каквој демократији Приштина и међународна заједница причају? Курти ради шта хоће, представници међународних структура ћуте, не реагујући на то што на северу Космета, али и на целој територији Косова и Метохије, нема основних животних намирница на које су људи навикли. Нема лекова, већ се купују они с непознатим садржајем, што може да буде фатално. О каквој се слободи кретања људи и робе говори? Ово што они раде, ово је терорисање народа. Ово је исељавање људи на перфидан начин! Како да се не селе кад не смеју да унесу лекове, а када покушају да пренесу више робе истог садржаја преко Јариња и Брњака, она им се одузима на прелазима. Иживљавају се косовски полицајци и њихови цариници, а свет ћути”, огорчено за „Политику” каже привредник са севера Космета.

Подсећа да је додатни удар на грађане и забрана употребе динара, која је ступила на снагу 1. фебруара ове године одлуком Централне банке Косова. За плате, пензије и остале дохотке из централне Србије људи морају да иду у Рудницу, Брњак, Рашку или Нови Пазар. Кад већ иду тамо, онда подигну и лекове, купе нешто од српске робе, али је све то под ризиком, јер је реална опасност да на Јарињу и Брњаку косовски полицајци и цариници све што је српско побацају на ледину. Догађало се да људи купе по три врећице прашка, што они виде као куповину за некакву препродају или људе малтретирају зато што су купили пакет српске „кравице”, говори овај привредник. Наглашава да је циљ Приштине да се затре све што је српско, па тако грађевинци уз подршку косовске полиције руше српске локале тврдећи да су „нелегално саграђени”.

Тако је јуче, наводи саговорник, уклоњен још један објекат у Косовској Митровици, пошто је неколико дана раније срушен локал Србина који се налазио у Колашинској улици, у делу који води ка мултиетничком насељу Три солитера. На питање новинара „Политике” зашто се људима одузимају лекови и роба на Јарињу и Брњаку кад је „дозвољен унос робе у вредности од 150 евра”, саговорник одговара: „Зар вам није јасно да ништа што је српско не може преко прелаза? Некоме се и посрећи па пренесе уље, шећер, два–три килограма брашна, пренесе кесу с прописаним лековима, али заборављате да се догађало да косовски полицајац и цариник претресају сваки кутак аутомобила, гепека, а онда сву робу побацају на асфалт. Људи се једва накане да оду у Рашку или Нови Пазар. Оду јер морају да подигну плату, пензију, социјална давања која су до сто евра, плате пут, чекају дуже од два сата како би изашли или ушли на територију севера, а онда их сачека полицајац који не преза од тога да им преврће и по новчанику у потрази за динарима.”

Огорчење овог привредника деле и грађани који бар једном месечно одлазе у Рашку и Нови Пазар да би подигли примања која долазе из буџета Републике Србије, али и да би узели неопходне лекове. „Недавно сам попила лек који ми је дала комшиница, јер патим од главобоље. Каже ефикасан је, а како је у кесицама и с натписом на страном језику, нисам ни знала да је то лек на који сам алергична, што ми је касније рекла апотекарка у једној од приватних апотека. Само пуком срећом нисам добила гушење и завршила у хитној служби. Можда би било и касно”, каже госпођа из Косовске Митровице, која као и већина грађана узима лекове „на своју руку”, знајући да у апотекама нема српских медикамената на које су навикли.

Забрана и за српску штампу

Рафови апотека су празни, у шта смо се уверили у апотекама у Косовској Митровици, посебно након недавне „акције инспектора и полиције Приштине”, који су упадали у апотеке на северу – Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку – и у џаковима односили „нелегалну робу”. Осим основних животних намирница и лекова, који се на северу Космета продају за евре, на територију Косова и Метохије већ годину дана не стиже београдска штампа. Полице на којима су биле изложене новине одавно су склоњене испред трафика, где не можете да нађете ни цигарете са српском декларацијом.