Kurti priredio Srbima humanitarnu katastrofu

Kosovska Mitrovica – Tačno je godinu dana otkako je jednostranom odlukom Prištine zabranjen ulazak robe iz centralne Srbije na teritoriju Kosova i Metohije. Očigledno je da ni privremene prištinske vlasti, ni međunarodna zajednica ne mare za gorući problem koji pogađa ne samo kupce, već i privrednike koji su prinuđeni da zatvaraju magacine, prodavnice, ugostiteljske objekte, kao i za vlasnike apoteka koji više nemaju nijedan lek sa srpskom deklaracijom. U rafovima prodavnica i apoteka sada su proizvodi iz Severne Makedonije, Hrvatske, Nemačke, Italije, Mađarske. Počev od osnovnih životnih namirnica, kao što su brašno, šećer, ulje, mleko i mlečni proizvodi, pa do konditorskih proizvoda, koji do kupaca stižu iz veletrgovina s juga čiji su vlasnici Albanci.

Svojevrsna rampa na srpske proizvode spuštena je 14. juna prošle godine, odlukom Albina Kurtija, šefa privremene kosovske vlade, nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca koji su „duboko zagazili u teritoriju centralne Srbije”, ali i njihovog brzog puštanja. Na to je Kurti zažmurio i brže-bolje zadao „kontraudar” i državi Srbiji, ali i građanima koji su 24 godine u prodavnicama kupovali srpske proizvode. Kao razlog zabrane dopremanja srpske robe, Kurti je naveo „bezbednosni rizik”, zanemarujući činjenicu da su Albanci s juga hrlili u prodavnice na severu Kosmeta u vreme virusa korona, odnoseći naveliko srpsko ulje, brašno, šećer...

Ocenjujući situaciju nakon 365 dana embarga na srpsku robu, jedan od doskora vodećih privrednika na severu Kosmeta kaže da je ovo humanitarna katastrofa.

„O kakvoj demokratiji Priština i međunarodna zajednica pričaju? Kurti radi šta hoće, predstavnici međunarodnih struktura ćute, ne reagujući na to što na severu Kosmeta, ali i na celoj teritoriji Kosova i Metohije, nema osnovnih životnih namirnica na koje su ljudi navikli. Nema lekova, već se kupuju oni s nepoznatim sadržajem, što može da bude fatalno. O kakvoj se slobodi kretanja ljudi i robe govori? Ovo što oni rade, ovo je terorisanje naroda. Ovo je iseljavanje ljudi na perfidan način! Kako da se ne sele kad ne smeju da unesu lekove, a kada pokušaju da prenesu više robe istog sadržaja preko Jarinja i Brnjaka, ona im se oduzima na prelazima. Iživljavaju se kosovski policajci i njihovi carinici, a svet ćuti”, ogorčeno za „Politiku” kaže privrednik sa severa Kosmeta.

Podseća da je dodatni udar na građane i zabrana upotrebe dinara, koja je stupila na snagu 1. februara ove godine odlukom Centralne banke Kosova. Za plate, penzije i ostale dohotke iz centralne Srbije ljudi moraju da idu u Rudnicu, Brnjak, Rašku ili Novi Pazar. Kad već idu tamo, onda podignu i lekove, kupe nešto od srpske robe, ali je sve to pod rizikom, jer je realna opasnost da na Jarinju i Brnjaku kosovski policajci i carinici sve što je srpsko pobacaju na ledinu. Događalo se da ljudi kupe po tri vrećice praška, što oni vide kao kupovinu za nekakvu preprodaju ili ljude maltretiraju zato što su kupili paket srpske „kravice”, govori ovaj privrednik. Naglašava da je cilj Prištine da se zatre sve što je srpsko, pa tako građevinci uz podršku kosovske policije ruše srpske lokale tvrdeći da su „nelegalno sagrađeni”.

Tako je juče, navodi sagovornik, uklonjen još jedan objekat u Kosovskoj Mitrovici, pošto je nekoliko dana ranije srušen lokal Srbina koji se nalazio u Kolašinskoj ulici, u delu koji vodi ka multietničkom naselju Tri solitera. Na pitanje novinara „Politike” zašto se ljudima oduzimaju lekovi i roba na Jarinju i Brnjaku kad je „dozvoljen unos robe u vrednosti od 150 evra”, sagovornik odgovara: „Zar vam nije jasno da ništa što je srpsko ne može preko prelaza? Nekome se i posreći pa prenese ulje, šećer, dva–tri kilograma brašna, prenese kesu s propisanim lekovima, ali zaboravljate da se događalo da kosovski policajac i carinik pretresaju svaki kutak automobila, gepeka, a onda svu robu pobacaju na asfalt. Ljudi se jedva nakane da odu u Rašku ili Novi Pazar. Odu jer moraju da podignu platu, penziju, socijalna davanja koja su do sto evra, plate put, čekaju duže od dva sata kako bi izašli ili ušli na teritoriju severa, a onda ih sačeka policajac koji ne preza od toga da im prevrće i po novčaniku u potrazi za dinarima.”

Ogorčenje ovog privrednika dele i građani koji bar jednom mesečno odlaze u Rašku i Novi Pazar da bi podigli primanja koja dolaze iz budžeta Republike Srbije, ali i da bi uzeli neophodne lekove. „Nedavno sam popila lek koji mi je dala komšinica, jer patim od glavobolje. Kaže efikasan je, a kako je u kesicama i s natpisom na stranom jeziku, nisam ni znala da je to lek na koji sam alergična, što mi je kasnije rekla apotekarka u jednoj od privatnih apoteka. Samo pukom srećom nisam dobila gušenje i završila u hitnoj službi. Možda bi bilo i kasno”, kaže gospođa iz Kosovske Mitrovice, koja kao i većina građana uzima lekove „na svoju ruku”, znajući da u apotekama nema srpskih medikamenata na koje su navikli.

Zabrana i za srpsku štampu

Rafovi apoteka su prazni, u šta smo se uverili u apotekama u Kosovskoj Mitrovici, posebno nakon nedavne „akcije inspektora i policije Prištine”, koji su upadali u apoteke na severu – Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – i u džakovima odnosili „nelegalnu robu”. Osim osnovnih životnih namirnica i lekova, koji se na severu Kosmeta prodaju za evre, na teritoriju Kosova i Metohije već godinu dana ne stiže beogradska štampa. Police na kojima su bile izložene novine odavno su sklonjene ispred trafika, gde ne možete da nađete ni cigarete sa srpskom deklaracijom.