До веће зараде и преко прековременог рада

У Србији је највећи проблем контрола над прековременим радом јер се тешко доказује. Стога се, како је недавно за „Политику“ појаснио  Јован Протић, координатор Међународне организације рада (МОР) за Србију, прековремени рад у нашој земљи неадекватно и вреднује, то јест плаћа, истакао је он. Запослени се често питају да ли треба да се обрате послодавцу да им плати прековремени сати. То питање недавно је поставио наш читалац, заинтересован да сазна шта се дешава у случају када ради у једној великој компанији у којој је рад организован у сменама. Каже да ради у режиму по два дана, у три смене да би потом два следећа дана био слободан. Остварује више од 190 радних сати, а не плаћа му се прековремени рад. Да ли је то по закону, пита се он. Правни тим из Савеза самосталних синдиката Београда с којим наш лист већ неколико година сарађује објашњава да је пуно радно време запосленог износи 40 часова недељно, ако законом није другачије одређено.

- Радна недеља по правилу траје пет радних дана, распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац, радни дан по правилу траје 8 часова, а послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева – радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин. Прековремени рад је ограничен на недељном нивоу на 8 часова максимално, а запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад – објашњавају у синдикату. Прерасподела радног времена иначе подразумева такву организацију рада у којој запослени у једном периоду ради дуже од пуног радног времена (не дуже од 60 часова недељно), а у другом периоду краће (обезбеђивањем слободних часова), тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку није дуже од уговореног радног времена запосленог (пуног или непуног). Изузетно, уз претходну сагласност запосленог да у прерасподели радног времена ради дуже од просечног радног времена, остварени часови рада дужег од просечног радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.

- Приликом организовања распореда, односно прерасподеле радног времена или прековременог рада, послодавац је дужан да се придржава одредаба Закона о раду, полазећи од потребе организације рада и врсте посла који запослени обавља. Стога, у овом конкретном случају запослени се може обратити послодавцу ради евидентирања и исплате прековремених сати – закључују у синдикату.

М. Бракочевић