Радна група за изборнe условe у новoм формату

Радна група за унапређење изборних услова наставља да ради. И даље ће је водити Немања Ненадић, али ће јој, ради веће ефикасности, бити промењен начин рада, да бисмо у наредних шест до осам месеци имплементирали све препоруке ОДИХР-а и омогућили да у наредну изборну кампању 2027. године уђемо мирно, рекла је јуче председница Скупштине Србије Ана Брнабић, после седнице колегијума. Истакла је да је било покушаја да се колегијум претвори у расправу о пројекту „Јадар”, наводећи да колегијум није место за то, већ ту треба договорити како ће парламент о томе расправљати.

Брнабићева се, како је рекла, нада да ће наредни састанак Радне групе бити следеће недеље и позвала све да се укључе у њен рад. Нагласила је: „Мој позив свима на колегијуму је био да се укључе у рад Радне групе. Нажалост, тај позив је упућен онима који до сада нису учествовали, који ни данас нису дошли на колегијум. Надам се да ће овај јавни позив чути и да ће се у неко догледно време укључити, да не би било да дођемо до 2027. године, па да кажу да они нису учествовали у примени препорука ОДИХР-а. Па наравно да нису, кад нису желели. А ја ћу наставити да их позивам.”

Одговарајући на новинарско питање о промени формата рада Радне групе, али и недоласку посланика СНС-а и СПС-а на седницу Радне групе, „због чега није било кворума за гласање о предлозима невладиних организација”, Брнабићева је рекла да ће промена рада бити суштинска.

Објаснила је: „Када радите на примени препорука ОДИХР-а ради се на измени и допуни закона, потенцијално на доношењу нових закона који се тичу медија, финансирања кампање, бирачког списка, избору народних посланика... Не постоји посланик који има довољно знања и капацитета да разговара о свим тим законима. Пуко прегласавање није начин да имплементирамо препоруке ОДИХР-а. Идеја је да Радна група дефинише све законе које треба мењати, а онда би подгрупе са члановима који би се бавили само одређеном тематиком, заједно с представницима извршне власти и невладиног сектора, стручним лицима, радиле на промени одређеног закона. Даћемо неке рокове за тај посао, другачије се не може радити. И невладине организације се баве само одређеним темама, рецимо Транспарентност Србија финансирањем кампање, борбом против корупције, Цесид бирачким списком, тако да ни они немају капацитет за све законе. Очекујем да следеће недеље или у наредних десетак дана дефинишемо које све законе треба мењати и да и ми овде, као влада, направимо радне групе које ће припремити те законе за седницу Народне скупштине. Што се тиче гласања посланика владајуће коалиције, гласање није суштина, него форма. Све да су гласали, шта би то значило? Да идемо на пленум са неким недовољно јасним законима које није могуће имплементирати.”

Председница парламента је рекла да се разговарало и о годишњем плану рада скупштине, којег „одавно није било, а Народна скупштина мора да га има”. Казала је да је позвала све да на томе заједно раде и додала: „Позвала сам посланике опозиције да се изјасне да ли желе да воде неке парламентарне групе пријатељства, да ли желе да учествују у делегацијама, зато што оне треба да буду парламентарне делегације, а не делегације већине. Пошто ја у Бундестагу имам састанке 3. и 4. јула, позвала сам их да се прикључе делегацији ако желе.” Према незваничним информацијама, било је речи и о томе када би парламент могао да се изјасни о Декларацији са Свесрпског сабора и речено је да ће то бити у јулу.

Ко није дошао на колегијум

Брнабићева је казала да се ни јуче на колегијуму нису појавили представници посланичких група Странке слободе и правде, Србија центра, НДСС-ПОКС-а и „Ми, снага народа – Бранимир Несторовић”. Истакла је: „Они нису нашли за сходно да дођу да разговарамо о даљем раду парламента. То је занимљиво, пошто је Мариника Тепић данас имала изјаву о важности сазивања Одбора за образовање, али изгледа да то није било довољно важно да се појави на колегијуму, да причамо о томе. Занимљиво је да је председник посланичке групе ДС-а Зоран Лутовац непосредно пре колегијума, као што сте сви могли да видите, овде имао прес-конференцију на којој је рекао да има важније обавезе од колегијума. А шта је то важније за шефа посланичке групе од колегијума? То је неодговорност, њихова неозбиљност, непоштовање према грађанима захваљујући којима су добили прилику да их представљају у скупштини.”

Позив на разговоре о пројекту „Јадар”

Брнабићева је рекла да се разговарало и о пројекту „Јадар”, истакавши да је потребно да се о томе разговара у парламенту, да се организују јавна слушања, позову стручњаци и да се озбиљно све сагледа: „То не може бити табу тема за парламент.” Осврнула се и на нешто ранију изјаву Радомира Лазовића (ЗЛФ) да је она „најавила велики повратак пројекта „Јадар”, истакавши да је „Лазовић, нажалост, одлучио да говори неистине”.

Нагласила је: „Ја сам говорила да је парламент место за разговор и за дебату и да о свим важним питањима за ову земљу и друштво, пре свега, парламент треба да прича, не ни на седницима, кад дође време причаће и на седницама, али кроз организацију јавних слушања, састанака. Јуче су изашле три студије о процени утицаја на животну средину, парламент треба да разговара о томе, да се укључи у дебату, да је води. Нисам се изјашњавала данас на колегијуму. Изјашњавала сам се раније и стојим при томе да је тај пројекат изузетно важан и да представља прилику за невероватан развој и просперитет у Србији и то у неком средњем року, посебно кад видите с колико изазова се суочавамо у економском смислу и у Европи и у свету. Нама иде добро, али морамо да размишљамо о будућности, мада се нисам изјашњавала. Позвала сам на дебату, на разговор који је базиран на чињеницама, на разговор са стручним лицима и у парламенту, јер ово је место за разговор.”

На питање новинара да ли се одустало од одржавања референдума на којем ће се грађани изјаснити о ископавању литијума, Брнабићева је рекла да ће то вероватно бити једна од тема о којима ће се разговарати, „па ћемо видети куда ће нас тај разговор одвести, да ли на седницу Народне скупштине, референдум или ништа од тога, само је важно да разговарамо”. На речи новинара да је обећала да ће радити на проналажењу иницијативе о мораторијуму на ископавање литијума са 38.000 потписа грађана, рекла је да ће свакако погледати шта се дешава.