Стојковић: Србија спремна да нападне Енглезе

Против Енглеске у фудбалу свака утакмица је нешто посебно. Много се променило у свету откад је на Острву измишљена та спортска игра, али као да нам се рођењем из претходног живота, нашег или туђег свеједно, преноси да су Енглези професори фудбала.

Њихов учинак на највећим такмичењима не одговара њиховом угледу, али то, изгледа, никада неће да се промени. Састати се с Енглеском је само по себи нека врста части.

Србији је запало да као самостална репрезентација на завршном турниру неког европског првенства први пут буде уписана баш против Енглеске. Од вечерас у 21 час биће то историјски податак.

Шта можемо да очекујемо са стадиона у Гелзенкирхену? На основу прошлости имамо чему да се надамо. Први окршај у историји с Енглезима смо имали уочи Другог светског рата. На стадиону Београдског спорт клуба (на месту где је сада Партизанов дом) Југославија је приредила прворазредно изненађење савладавши најбоље енглеске професионалце (2:1). Тај подвиг је, у ствари, остварила Србија, јер су играли само играчи из београдских тимова и један из новосадске Војводине.

На последњој провери за Светско првенство 1954. у нашем главном граду смо победили Енглезе голом Рајка Митића, који је постао једно од његових чувених достигнућа.

Ипак, вероватно највећи успех „плавих”, како смо тепали југословенској репрезентацији, било је 1:0 у полуфиналу Европског првенства 1968. У Фиренци нам је противник био лично светски првак (Енглеска је ту своју једину титулу освојила две године пре тога у Лондону и озбиљно је рачунала да ће да је задржи и после наредног шампионата света).

Међутим, у Фиренци су поклекнула колена енглеским играчима, иако су им узданице биле они на чији се помен имена и дан-данас стоји мирно (голман Бенкс, Чарлтон, капитен Мур). У финале нас је увео Драган Џајић, садашњи председник нашег савеза, поготком, који је не само био вредан као суво злато него би украсио каријеру и највећих асова на свету. Неопажено је, иза леђа Бобија Мура, једног од најпроницљивијих команданата одбране у историји фудбала, примио лопту на прса, и онда је као из катапулта, неодбрањиво послао изнад главе Гордона Бенкса, једног из најужег круга вечитих кандидата за најбољег голмана света свих времена. Било је то у 87. минуту, и то практично с играчем мање, јер је већ на почетку утакмице повређен Осим, а у то време није било замене.

И тај тријумф можемо да својатамо, јер су од 11 победоносаца седморица била из српских клубова, тројица из сарајевских, а један из Сплита (Холцер), али је он поникао у нишком Радничком.

Вечерас ће пред „југовиће” да се испречи најскупља репрезентација на овом Европском првенству, а не бисмо се огрешили да то проширимо на цео свет. По подацима „Трансфермаркта”, специјализованог да вредности фудбалера и тимова изражава кроз бројке које сви разумеју, енглеска екипа вреди милијарду и по (ако ћете баш тачно: 1,52 милијарде). Наш тим је исти извор проценио на безмало пет пута мању суму (313,4 милиона евра).

Најскупљи појединац је, такође, из Енглеске. То је Џуд Белингем. Кад би он био на једном тасу, на други би морало да се стави 180 милиона евра да би финансијска вага била у равнотежи. На овом шампионату на толико је процењен само још његов нови саиграч у Реалу Француз Килијан Мбапе. Од „југовића” је на најбољем гласу Душан Влаховић (Јувентус). Његова цена је отприлике три пута мања (65 милиона евра).

Какви су изгледи Србије, која заузима чело, али друге половине тог списка? Од 24 учесника сврстана је на 13. место.

Па, да се уздамо у то да бој бије срце у јунака. Драган Стојковић је на оваквим турнирима био и као играч и као селектор:

– Европско првенство захтева максималну концентрацију. И на првој, и на другој, и на трећој утакмици у групи. Стартујемо против једног од фаворита. Наша екипа је спремна за изазове. Уверен сам да је спремна да се суочи с Енглезима. Неки се нису ни родили кад је наша репрезентација последњи пут играла на Европском првенству. Сада морамо да направимо искорак, да прођемо прву фазу. Сви су здрави за разлику од Светског првенства у Катару, кад смо водили праву малу болницу. Хоћемо да људи уживају у нашој игри. Зашто не бисмо напали Енглезе? Морамо да поштујемо себе. Србија неће бити тим који ће да чека и гледа како они играју. Трудићемо се да им створимо што више проблема. Знамо њихов систем и играче, ту нема изненађења. Ако први постигнемо гол наредићу да дају и други. Али не смемо да заборавимо да се игра на два гола.

Капитен Душан Тадић овако најављује окршај с европским вицешампионом:

– Чујем да се прича да ће да ми „затворе” јачу ногу. Нека пробају. Не делује ми да су нас потценили, мада су фаворити за освајање турнира. Имају сјајан тим, пун талената. Против Енглеза се нисмо радовали од 1968. Било је то на Европском првенству. Ето, и сад је Европско првенство.

Могу да кажем и састав енглеског тима

Стојковић је на конференцији за новинаре рекао да ће у нападу бити Митровић и Влаховић:

– Знам тим 99 одсто. Било би лоше да га не знам. Могу да вам кажем и енглески тим, али то ћу да оставим Саутгејту да прича.

Све утакмице с Енглезима

Наша репрезентација (Југославија и СЦГ) 15 пута је играла против Енглеске (само три утакмице су биле такмичарске: полуфинале Европског првенства 1968. и две у квалификацијама за исто такмичење 1988).

18. мај 1939.   Југославија – Енглеска         2:1

22. новембар 1950.    Енглеска – Југославија         2:2

16. мај 1954.   Југославија – Енглеска         1:0

28. новембар 1956.    Енглеска – Југославија         3:0

11. мај 1958.   Југославија – Енглеска         5:0

11. мај 1960.   Енглеска – Југославија         3:3

9. мај 1965.     Југославија – Енглеска         1:1

4. мај 1966.     Енглеска – Југославија         2:0

5. јун 1968.     Југославија – Енглеска         1:0

11. октобар 1972.       Енглеска – Југославија         1:1

5. јун 1974.     Југославија – Енглеска         2:2

12. новембар 1986.    Енглеска – Југославија         2:0

11. новембар 1987.    Југославија – Енглеска         1:4

13. децембар 1989.    Енглеска – Југославија         2:1

3. јун 2003.     Енглеска – СЦГ        2:1