Само дијалог може да ублажи поларизацију друштва

Министарство информисања и телекомуникација осуђује сваки вид отвореног или прикривеног угрожавања безбедности новинара или покушаје ометања њиховог несметаног професионалног рада. Тај став, који нипошто није декларативног карактера, већ смо отворено и демонстрирали. Такође, посебно желим да укажем и  на учешће у комеморацији поводом обележавања 23. годишњице убиства новинара Милана Пантића. Чињеница да сам, 23 године након тог трагичног догађаја, био први министар информисања који је 11. јуна положио цвеће на гроб убијеног новинара, обишао место убиства, обратио се јавности покрај спомен-бисте постављене у спомен на њега и присуствовао додели награде за новинарску храброст која носи Пантићево име, јасно говори о томе да код мене нема ни најмање спремности на компромис или толеранцију у односу на било који облик насиља који би био примењен над новинаром или било којим другим грађанином Републике Србије, каже у интервјуу за „Политику” Дејан Ристић, министар информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије.

„Мој тим је већ у првим данима јасно и одлучно демонстрирао спремност да се, скупа са свим чиниоцима унутар медијске заједнице, као и са релевантним државним органима, одупре свим оним појавама у оквирима области јавног информисања које угрожавају несметано обављање ове делатности од посебног јавног значаја”, додаје Ристић.

Како оцењујете медијску сцену у Србији? Поларизација је већа него раније.

Као и сваки сегмент јавног простора, тако и медијска сцена у нашој земљи показује назнаке изражене динамике која у појединим својим облицима, поред осталог, садржи и неке нежељене појаве. Правни оквир у коме делује и развија се наша медијска сцена омогућава, промовише и охрабрује пуну плурализацију медија, али истовремено инсистира на поштовању високих професионалних стандарда, етичког кодекса и акцентује одговорност сваког појединачног припадника медијске заједнице у Србији.

Поларизација, на коју указујете, присутна је, нажалост, у неколиким сегментима нашег друштва, укључујући ту и област јавног информисања. Та појава глобалног карактера, штетна по својим карактеристикама, изискује од свих нас да искажемо истинску и искрену посвећеност дијалогу као основном механизму који треба да води постепеном умањивању друштвених поларизација и успостављању свих неопходних предуслова за даљи континуирани развој у области јавног информисања.

Један од основних узрока појединих појава које нас с правом брину је, поред осталог, и наша сада већ традиционална недовољна спремност за конструктивни дијалог, размену мишљења и ставова, а све то са циљем долажења до сагласја у вези са најважнијим процесима који треба да воде ублажавању последица поларизација и, следствено томе, даљег и још интензивнијег развоја и у области јавног информисања.

Посебан друштвени изазов, и овај глобалног карактера, чине напади на новинаре који представљају опасност, не само по личну безбедност појединца већ и по напоре да се настави и интензивира динамика развоја у медијској сфери. Наговештај постепених, али толико потребних промена, који храбри све нас јесу и недавне правоснажне пресуде налогодавцима и починиоцима појединих напада на новинаре. Међутим, још много тога је пред свима нама како бисмо начинили тај толико потребан искорак у процесу даљег равномерног и континуираног развоја у области јавног информисања.

Министарство је у претходним недељама иницирало и успоставило отворен, конструктиван и садржајан дијалог са регулаторима, удружењима новинара, синдикатима, медијским асоцијацијама, појединачним медијима и новинским агенцијама. Из те прве, иницијалне фазе дијалога носим снажне оптимистичке утиске у вези са спремношћу медијских посленика да прихвате широм пружену руку министарства како бисмо заједно преузели одговорност за успостављање основа за даљи несметан и континуиран развој те важне области. Стога користим и ову прилику да позовем и охрабрим све медијске посленике, удружења и средства јавног информисања да наставимо да, у духу међусобног поштовања и разумевања, истрајно и заједно креирамо амбијент неопходан за постепено елиминисање нежељених појава и давање снажног импулса даљем развоју медијске сфере. Министарство на чијем сам челу није и никада неће бити спремно да одустане од дијалога и напора да постепено побољшава стање у области јавног информисања.

У трци за сензацијама изгубила се образовна улога средстава јавног информисања, а традиционални медији губе трку са интернет платформама које су често извор дезинформација чији је садржај готово немогуће контролисати. Може ли држава да утиче да се то промени, или све заправо иде из породице?

Одговорност је на свима нама који не одустајемо од става да средства јавног информисања, поред осталог, треба да имају и образовно-васпитну функцију. То нипошто не значи да медији треба да замене нас родитеље или учитеље наше деце у њиховој основној улози оних који преносе знања и вештине, али у подједнакој мери и онај истински свевремени систем вредности на коме почива наша цивилизација. Стога је, дакле, потребно да дамо још снажнији допринос успостављању заједнице знања у којој ће важну и веома активну улогу имати и средства јавног информисања.

Све је мање грађана пред шалтерима. Чини се да ће се за пар година већина административних послова обављати електронски. Какви су резултати рада е-управе? Привреда је, чини се, користи стопостотно, али да ли се зна број грађана који је користи?

Развојем електронске управе (е-управе) олакшан је живот свих грађана, а јавна управа је постала ефикаснија, доступнија и транспарентнија. Тренутно имамо нешто више од 2.145.000 регистрованих корисника тј. е-грађана на порталу е-управа који јединственим налогом користе на стотине различитих електронских услуга, приступајући порталу е-управа, али и многим другим државним порталима.

На порталу намењеном странцима, под називом welcometoserbia.gov.rs, омогућено је аплицирање за јединствену радну и боравишну дозволу, као и за визе.

Захваљујући е-управи до сада је електронски размењено преко 210 милиона докумената, што значи да смо грађанима укинули исто толико одлазака на шалтер. До сада смо, захваљујући е-управи, уштедели и преко 650 милиона листова папира, тј. сачували скоро 66.000 стабала дрвећа, 24 милиона kWh електричне енергије и више од 280 милиона литара воде. Сагласићете се са тиме да су у питању изузетни резултати постигнути у веома кратком временском року.

Заједно са Министарством државне управе и локалне самоуправе и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу настављамо да још интензивније радимо на томе како бисмо грађанима учинили доступним све више услуга електронске управе, што ће довести до даљих уштеда времена и бројних ресурса.

ИКТ сектор је највећа нето извозна грана Србије, шта се чини да резултати буду још бољи? Колико су велики пројекти, попут даљег развоја Државног дата центра, изградње нових и проширења већ постојећих научно-технолошких паркова, изградње БИО 4 кампуса и Експа 2027, шанса за нови замах у ИКТ сектору?

Са посебним задовољством и поносом истичем то да извоз услуга ИКТ сектора (информационо-комуникационе технологије) из године у годину бележи највећу стопу раста и да је најбрже растућа привредна грана у Републици Србији.

Извоз ИКТ услуга у 2023. години износио је 3,44 милијарде евра, а у 2012. свега 375 милиона евра, што значи да је од 2012. увећан више од девет пута. Извоз ИКТ услуга у 2023. је већи у односу на 2022. годину за 27 одсто. Суфицит у извозу ИКТ услуга за целу 2023. годину био је 2,6 милијарди евра, што је 33,7 одсто више него 2022. Извоз ИКТ услуга ће наставити даљи интензивни раст. У првом кварталу 2024. извоз ИКТ услуга износио је чак 917 милиона евра, што је 17 одсто више него у првом кварталу 2023, а више него у целокупној 2017. години.

Велики, капитални и развојни пројекти, попут Експа 2027, изградња БИО 4 кампуса, изградња Иновационог дистрикта у Крагујевцу, триплирање капацитета суперкомпјутера у Државном дата центру у Крагујевцу, као и масиван програм изградње оптичких мрежа у свим руралним пределима Републике Србије истински представљају велику, и усудио бих се да кажем, јединствену шансу и биће, без икакве сумње, посебно снажан замајац даљег развоја ИКТ сектора.

Чињеница да Влада Републике Србије интензивно улаже, не само у основну ИКТ инфраструктуру већ и у развој кадрова, као и у истраживање и развој посебно на пољима вештачке интелигенције и биотехнологија, доводи нас у позицију да с правом очекујемо да се наметнемо као регионални лидер у дигитализацији и овим новим посебно важним темама.

Недавно сте у Женеви имали веома запажено учешће на Светском самиту о информационом друштву, најзначајнијем глобалном скупу о телекомуникацијама. Како оцењујете положај Србије у глобалној телекомуникационој заједници?

Република Србија је напорним радом и добро планираним и синхронизованим инвестицијама у практично свим областима од значаја за дигиталну трансформацију остварила резултате због којих ужива изузетан углед у глобалној телекомуникационој заједници.

Веома смо успешно реализовали пројекте попут оног под називом „Повезане школе”, кроз који смо брзим и безбедним интернетом повезали више од 3.800 школских објеката и изградили бежичну локалну рачунарску мрежу у 1.843 школска објекта, чиме је овај приступ интернету доведен до сваке наставне просторије и тако до практично свих учесника образовног система у нашој домовини. Изградили смо Државни дата центар Крагујевцу, који је за кратко време добио највиши сертификат безбедности ЕН 50600, који има само још осам сличних дата центара у Западној Европи и чије услуге користе светски гиганти попут „Оракла”, ИБМ-а, „Хуавеjа”. Нешто на шта смо посебно поносни јесте чињеница да смо захваљујући недавно потписаном меморандуму о сарадњи са ЦЕРН-ом (Европска организација за нуклеарна истраживања) постали десета земља у свету у којој ЦЕРН чува своје податке. Истовремено, спроводимо масиван програм развоја широкопојасног (оптичког) приступа у руралним пределима, чиме ћемо осигурати да практично сва домаћинства у Републици Србији имају супербрз приступ интернету до 2027. године. Градимо Иновациони дистрикт у Крагујевцу, који, захваљујући Државном дата центру и овом пројекту, постаје високотехнолошки центар.

Недовољно је познато и то да смо једина земља у региону која је обезбедила и ставила бесплатно на располагање НВИДИА суперкомјутер најновије генерације својим истраживачима у свим научним дисциплинама.

Све ово је веома запажено у међународној стручној јавности и без имало претеривања, у шта сам се у лично уверио у читавој серији билатералних сусрета са колегама из других земаља, могу рећи да је Република Србија препозната као једна од земаља са најбржим напретком у области дигиталне трансформације и као несумњиви лидер у овој област у региону западног Балкана, а у многи сегментима и у Југоисточној Европи. У прилог томе, имамо и читаву серију захтева из пријатељских земаља да поделимо своја искуства и експертизу те да пружимо неопходну подршку како би убрзали процес дигиталне трансформације у својим земљама. Све су то чињенице које с правом изазивају понос и задовољство, али истовремено и обавезују на још темељнији, пожртвованији и одговорнији рад. Тим Министарства информисања и телекомуникација је и до сада демонстрирао те квалитете, услед чега и можемо да говоримо о бројним оствареним резултатима и успесима. Стога са оптимизмом гледам у будућност која ће Србији, нашим заједничким радом и залагањем, донети још интензивнији и бржи свеопшти напредак.