Бугарска је кључна за енергетску безбедност региона

Од нашег специјалног извештача

Софија – Када се из центра бугарске престонице крене према Пловдиву ауто-путем, који је слично као и у Београду и градска саобраћајница и у шпицу је закрчен, пролази се углавном кроз старија насеља изграђена у прохујалим социјалистичким временима. Неки квартови подсећају на новобеоградске блокове, уз њих се граде савремене пословне зграде са стакленим фасадама.

И кроз саобраћајну гужву брзо се стиже до „Софија текпарка”, научнопривредног комплекса изграђеног на месту некадашње касарне. Старе зграде овде су реновиране, нове су изграђене на великом простору који повезују пролази за возила и пресецају тротоари. Стигли смо у време ручка, гужва је у ресторану у главној згради, који би могли описати као модерну студентску мензу. Мирис пицерије открива које је јело овде популарно.

У сали за састанке домаћини нам представљају технолошки парк који је, уз подршку ЕУ, почео са радом 2016. године са идејом да окупља и повезује људе из пословног и света науке, да стимулише иновације и стварање нових фирми. Ту је и лабораторијски комплекс, а руководство „Софија текпарка” посебно је поносно што овде имају суперкомпјутер какав постоји у мањем броју чланица ЕУ.

Много је занимљивих пројеката овде развијено, од малих дигиталних уређаја који прате форму и стање спортиста током тренинга и у реалном времену упозоравају на могућност и врсту могућих повреда, до електричних возила као што је В500е. Реч је о камионету за снабдевање, са променљивом конфигурацијом каросерије прилагодљивој различитим врстама терета. Али, како истичу домаћини, није суштина у возилу, већ у пратећем дигитално увезаном систему који омогућава њихову максималну исплативост. Кажу да се добро продаје у Италији.   

„Софија текпарк” је једно од позитивних искустава чланства Бугарске у ЕУ, са којима је, у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ”, упозната група новинара из Србије. О изградњи путне инфраструктуре информисала нас је заменица министра за регионални развој Јура Витанова, објаснивши да је тежиште на повезивању северног дела земље са развијенијим јужним, где су Софија, Пловдив и други градови, као и са суседним државама.

Бугарска је, од уласка у Европску унију 2007. године, уз помоћ бриселских фондова изградила 400 километара нових и обновила 1.700 километара старих ауто-путева и магистрала. ЕУ је у периоду од две деценије, а тренутно се спроводе пројекти који ће се завршити до 2027. године, само у путну инфраструктуру ове суседне земље уложила 1,8 милијарди евра.

Током првих година чланства завршен је централни ауто-пут „Тракија”, који повезује престоницу са Бургасом на обали Црног мора. Ауто-пут „Марица” повезује „Тракију” са Турском, односно прометним прелазом „Капетан Андрејево”. Посебан изазов је изградња ауто-пута „Струма”, који води од Софије на југ, преко брдско-планинског терена, до грчке границе, где се између осталог пробија тунел дужине два километра. Још увек није завршен релативно кратак ауто-пут „Европа”, који повезује Софију са границом Србије. Помало геополитички парадоксално звучи да је то друмска веза Бугарске са ЕУ преко државе која није чланица уније, а изградила је свој део ауто-пута на том правцу.    

За Софију је значајна подршка уније и на пољу енергетике, посебно снабдевања гасом. Када је, по избијању рата у Украјини, Москва укинула испоруке гаса Бугарској, ова земља је тај ударац пребродила захваљујући интерконектору Грчка–Бугарска (ИГБ), који је изграђен фондовима ЕУ и зајмом од Европске инвестиционе банке. Он је веза са гасоводом Турска–Грчка, изграђеним сегментом Трансјадранског гасовода, којим ће се овај енергент допремати из Азербејџана, преко Грчке и Италије даље у Европу. Интерконектор повезује грчки град Комотини са 182 километра удаљеним бугарским местом Стара Загора и даље са постојећом инфраструктуром у овој земљи. Некада је Софија снабдевана гасом из некадашњег СССР-а, а данас ће се те цеви искористити за проток енергента из Азербејџана у супротном правцу – према Румунији, Молдавији и Украјини. Осим тога у Александруполису, који се као и Комотини налази на северу Грчке, планира се изградња лучког терминала за испоруку течног гаса (ЛНГ) бродовима из САД или других извора.

„Интерконектор је од кључне важности за енергетску безбедност и диверзификацију извора снабдевања”, рекла је српским новинарима Теодора Гергијева, извршна директорка ИЦГБ, оператера интерконектора ИГБ.

То важи и за Србију, која је већ изградила свој интерконектор према Бугарској за снабдевање са азербејџанског гасног поља „Шах Дениз 2”, управо поменутим правцем.

Милан Галовић

Привредна зона „Тракија”

Уз подршку ЕУ развија се и економска зона „Тракија” код Пловдива. Како нам је објаснио Пламен Панчев, оснивач и извршни директор зоне, реч је о приватно-јавном партнерству, пројекту покренутом још деведесетих година прошлог века. Данас је то највећа индустријска зона у Бугарској у којој ради више од 200 фирми. Смештена је у близини ауто-пут Софија–Бургас, ту је и међународни аеродром у Пловдиву, мада домаћини прижељкују и обнављање или изградњу железнице. Инвеститори изван ЕУ долазе да би одавде били присутни на тржишту уније. Гледа се унапред и посебна пажња се посвећује зеленој енергији, у „Тракији” постоји соларна електрана, а ради се на пројектима употребе водоника.