И регион решава проблем дозвољеног минуса

Сваког месеца плату подижеш из „црвеног” и на крају си у максималном дозвољеном прекорачењу. Онда стигне зарада која покрије минус и на рачуну имаш нулу или си ситно у „зеленом”. И уз све то, банци платиш позамашан износ на име високе камате. Тако изгледа живот уз најскупљу позајмицу, због чега би било најбоље узети кредит, отплатити минус и одмах га укинути да човек поново не дође у искушење, коментар је једног корисника ове позајмице из Хрватске. Тамо ће иначе до краја јуна на снагу ступити измене прописа по којима грађанима више неће бити аутоматски одобравано такозвано прећутно прекорачење рачуна, него ће минус уговарати са банкама. Уколико то не учине, мораће да измирују своје позајмице као кредите, и то у врло кратком року.

У Хрватској сваки други грађанин на текућем рачуну у банци има дозвољен минус, а највећи број користи управо „прећутно” прекорачење које има и највећу каматну стопу. И код нас је ова врста задуживања врло популарна иако из Народне банке Србије кажу да тај проценат из године у годину пада.

– Тренутно учешће дозвољених прекорачења по текућем рачуну у укупном стању кредита становништву износи свега 1,1 одсто (у јануару 2014. године је износило 3,8 процената). Ниско учешће прекорачења је очекивано, с обзиром на то да позајмице по текућем рачуну представљају један од најскупљих видова кредитирања, пре свега зато што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања, неизвесни – кажу за „Политику” из НБС.

Према последњим расположивим подацима из априла, просечна каматна стопа на дозвољена прекорачења по текућем рачуну становништва на годишњем нивоу износила је 28,3 одсто. У периоду од јануара 2014. године (од када Народна банка Србије објављује појединачне податке по банкама) до априла 2024. године, просечна каматна стопа на дозвољена прекорачења смањена је са 33,6 на 28,3 одсто.

– НБС је увек указивала грађанима да би ове врсте позајмица требало користити само у крајњој нужди и у краћем временском периоду. То не значи да грађани не треба да користе ове позајмице, већ да одлуку о њиховом коришћењу доносе на бази информација о томе колико дозвољени минус кошта, а колико кредитна картица или потрошачки кредит. Сасвим је сигурно да ће цена бити опредељујући фактор при одабиру финансијског производа. Због дужег рока отплате и ниже каматне стопе грађани у Србији много чешће користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза него позајмице по текућем рачуну – кажу наши саговорници из НБС.

На питање да прокоментаришу увођење нових прописа у суседној Хрватској, они кажу да „прећутно” прекорачење и све што се тамо дешава није у непосредној вези са недозвољеним прекорачењем у облику каквом постоји код нас.

– У Хрватској постоје ограничења каматних стопа код потрошачких кредита, па су банке, вероватно у покушају да то заобиђу, предвиделе тзв. прећутно прекорачење. Оно где се ова два производа (прећутно прекорачење у Хрватској и недозвољено прекорачење у Србији) додирују јесте плаћање на рате дебитном картицом, када банка гарантује трговцу исплату рате и ако корисник нема довољно средстава на рачуну, (укључујући и дозвољено прекорачење) у тренутку доспећа рате, тада корисник улази у недозвољено прекорачење. Исто важи и у случају када чек нема покриће у тренутку његове реализације – објашњавају.

Из НБС кажу да ће приликом израде новог Закона о заштити корисника финансијских услуга Народна банка Србије узети у обзир одредбе нове директиве о потрошачким кредитима која предвиђа да државе треба да размотре прописивање максималних каматних стопа на поједине врсте кредита.