Три јубилеја, три велика писца

Прво је отворена изложба посвећена првом српском министру просвете, Карађорђевом личном секретару и саветнику, Доситеју Обрадовићу. Ауторка поставке је Љиљана Чубрић, директорка београдског Музеја Вука и Доситеја.

– Огромним напором и знањем Доситеј је, кроз своја дела, преносио благотворан утицај на бројне генерације Срба. Поучити народ, радити на ползу свих био је основни смисао његове целокупне делатности – објаснила је ауторка поставке.

Експонати су копије оригиналних предмета из Музеја Вука и Доситеја. Представљене су слике на којима су српски уметници портретисали Доситеја, скулптура, рад Рудолфа Валдеца, као и књиге "Живот и прикљученија", "Совјети здраваго разума", "Писма Харалампију" и друге. Подсећање на име великог Доситеја била је прилика и да се истакне да је његова родна кућа у Чакову, данашњој Румунији, коначно обновљена и да се у њој, такође, налазе копије експонате из Музеја Вука и Доситеја.

Један кутак Београдског сајма, односно галерије изнад хале 14, резервисан је за представљање писца Вељка Петровића (1884–1967). Изложени предмети, међу њима његова писма, портрет који је 1940. године насликао Петар Добровић, затим слика "Цвеће" Саве Шумановића, фотографије на којима је у друштву са супругом Маром осликавају Петровићев приватан живот, атмосферу у којој је живео и стварао, као и дух легата који се налази у његовој кући у улици Теодора Драјзера 32.

Нажалост, овај легат никада није био отворен за јавност, па се овом изложбом скреће пажња и на однос према запуштеним заоставштинама у Србији, вредним уметничким и личним предметима, дебелим слојем небриге склоњеним од очију јавности.

Челници Сајма књига одлучили су се за поменута три имена између осталог и због тога што се у овој години обележава два века од доласка Доситеја у Србију, 40 година од смрти Вељка Петровића и 20 година откако је велики италијански писац и хемичар, преживели логораш концентрационог логора Примо Леви (1919–1987) пао са трећег спрата у простор између степеница зграде.

 Изложбу посвећену овом аутору отворио је јуче професор италијанске књижевности на универзитету Пијемонт оријентале Ђовани Тезио, стручни познавалац дела Прима Левија и његов сарадник и пријатељ.

– Примо Леви припада кругу италијанских класика. Он је био велики писац, позитивна и ведра особа увек спремна за шалу и виц. Осим што је писао о нацизму, он је и наступао као антифашиста, посећивао је школе, држао предавања и сусретао се са младима. Његово име везујемо за хуманизам и људска права – истакао је професор Тезио.

Сајамска изложба коју је организовао Музеј дифусо из Торина, упознаје нас са насловима Левијевих књига, а споменимо да су "Потонули и спасени", "Зар је то човек" и "Периодни систем" преведене и на српски. Посетиоци Сајма могу погледати и Левијеве фотографије, исечке из текстова и интервјуа, као и слике са планинарења, а овај је спорт Леви изабрао пркосећи својој крхкој фигури и измучености у нацистичким логорима, доказујући да је, у ствари, жилав човек.

Тако су мислили и други, занемарујући озбиљност депресије која га је све чешће посећивала. Опште је прихваћено мишљење да је Леви извршио самоубиство скоком са трећег спрата, мада постоји и трачак веровања да је његова смрт заправо несрећан случај.

– Чули смо се у петак. Разговарали смо о његовој биографији коју бих ја писао. Рекао ми је да ћемо се видети у понедељак јер му у недељу долази фотограф из Америке. Нисам осетио сету у његовом гласу. Сутрадан се убио. Без обзира на природу његове смрти, његова поезија и проза о нацизму, његова размишљања о човеку су вечна – додаје Ђовани Тезио.

Примо Леви је целог живота одгонетао људску природу трагајући за решењем загонетке у којој се умањује вредност једне расе и у којој се људи деле на џелате и жртве. Како кажу његови критичари, страхоте Аушвица је описивао хладноћом и прецизношћу научника. Никада није успео да се ослободи размишљања на тему која је инспирисана Аушвицом, али се може применити на још много тога – "Зашто, како и због чега?"

-----------------------------------------------------------

Погледајте још и…

Све поменуте изложбе су отворене за време трајања Сајма. Осим њих, публика може погледати и изложбу Завода за уџбенике и наставна средства "Како смо учили", затим поставке "Култура ћирилице", "Књиготворење: Људи књиге" и "Часописи из Теслине личне библиотеке".