Знаменити манастир Горњак

Река Млава, десна притока Дунава, позната је по уклештеним меандрима Рибарско-горњачке кречњачке клисуре, која се одликује бројним природним и антропогеним туристичким привлачностима. Међу њима се посебно истиче манастир Горњак, који својом историјом, положајем, објектима, уређеношћу, знаменитошћу и лепотом привлачи велики број људи из ближе и даље околине, као и путнике у транзиту од Пожаревца ка Жагубици и даље, преко Црног врха, за Бор и Зајечар. Манастир Горњак налази се поред пута Пожаревац – Петровац на Млави – Крепољин – Жагубица, у сликовитом делу клисуре реке Млаве, с њене леве стране, на малом заравњеном терену у подножју планине Јежевац, високе 675 м, која географски припада Хомољским планинама. Црква и пратећи објекти манастира Горњак су непосредно уз ток Млаве, која жубором и свежином воде осваја простор. Манастир Горњак је од Београда удаљен 132 км, Пожаревца 65 км, Петровца на Млави 18 км, Бање Ждрело пет км, Крепољина 11 км и Жагубице 21 км. Горњачка клисура и истоимени манастир били су инспирација песнику и сликару Ђури Јакшићу, који им је посветио песме „Пут у Горњак” и „Ноћ у Горњаку”.

Манастир Горњак је задужбина кнеза Лазара. Потиче из 1379. године, десет година пре Косовске битке. Тада је предат на управу монаху Григорију Горњачком, чије се мошти и данас налазе у манастирском комплексу. Изграђен је поред остатака цркве Благовештења и неколико монашких испосница, које се и данас запажају на падинама Вукана, с десне стране реке Млаве. Овде има и видних трагова манастира Благовештење, који потичу из 14. века, тј. из доба деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара. Црквена припрата, трем и звоник дозидани су 1845. године. Зидно сликарство потиче из 1847. године и слабо је очувано због пожара и страдања. Неке фреске су недовољно вешто обновљене у 19. веку. Касније изведеним радовима стање је побољшано. Већи историјски и уметнички значај имају фреске у испосници Светог Николе, где су приказане сцене Великих празника и стојеће фигуре.

Црква манастира Горњак посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Манастирска црква је подигнута у стилу моравске школе сакралног градитељства, уз прилагођавање скученом простору, на стрмој долинској страни реке Млаве и малој заравни. Основа цркве има облик триконхоса. Све три апсиде су и споља и изнутра полукружне. Изнад централног дела цркве, веома разуђене кровне конструкције, изграђена је вишестрана купола с уским прозорским отворима. У манастирском комплексу Горњака налази се у стену укопан сакрални објекат – капела посвећена Светом Николи, настала у 16. веку. У лепо уређеном дворишту, с пуно негованог цвећа, налазе се манастирски конак и гостинска трпезарија. Крај манастира је извор лековите воде.

С десне стране реке Млаве, тачно наспрам манастира Горњак, налази се недавно рестаурисан туристичко-угоститељски објекат с пространим рестораном, летњом угоститељском терасом и шест соба са 16 лежаја, намењених онима који желе да овде проведу викенд или део одмора.

Интересантно је да је манастир, наслоњен на стрму кречњачку стену падине Јежевца, до 18. века називан Ждрело, по најужем сектору клисуре реке Млаве. Назив Горњак изведен је по ветру горњаку, који дува клисуром.

Локација манастира није случајно одабрана. Зна се да је после смрти цара Душана сливом реке Млаве загосподарио властелин Радич Бранковић, са жељом да се осамостали. Кнез Лазар је овде повремено долазио и у намери да сачува јединство земље саградио је цркву како би учврстио власт у овом делу Србије. О изградњи манастирских објеката сведоче две ктиторске повеље кнеза Лазара и две хрисовуље патријарха Спиридона.

Манастир је два пута страдао за време Турака. Био је познат по богатој ризници, који су у Првом светском рату опљачкали Бугари. У Другом светском рату, Немци, који су у околини манастира имали радне логоре, знаменити верски објекат претворили су у касарну, коју су запалили.

Горњак је оживео 1953. године. Од 1968. је женски манастир и припада Браничевској епархији.

Стеван М. Станковић,

Београд