У истој представи у две различите улоге

Пораз од Енглеске с 1:0 нико на свету не сматра за лош резултат, па не бисмо ни ми пре Европског првенства. После првог полувремена у Гелзенкирхену молили смо бога да тако остане. Сад, кад ту утакмицу шаљемо у сећање, жао нам је што није било 1:1. Да ли је могло тако и да буде?

Критика, чак и кад је преоштра, не треба да буде схваћена као зла намера. Самим указивањем на грешке (озбиљне или преувеличане) сматра се да могу да се поправе, јер да је нешто непоправљиво не би ни било сврхе да се прича о томе.

Руку на срце, после ове утакмице много је више разлога да се набора чело – победника. Најскупља репрезентација на овом турниру је на Европско првенство закорачила као лав, који самим својим достојанственим ходањем изазива страхопоштовање, а крај сусрета је дочекала као уплашено маче, које само што се није стропоштало с гране.

Али, то није наша брига, него енглеска и нека је они брину. Што се Србије тиче пред њом је битка, коју мора да добије. Од окршаја са Словенцима, 20. јуна, у Минхену (15 ч) зависи даља судбина. И наша и њихова.

Шта је наша репрезентација показала против Енглеске? У једној истој представи је одиграла две потпуно другачије улоге. У првом полувремену као да се нашла на потпуно непознатој станици, па није знала ни шта ту ради, ни шта чека. У другом делу је све време гонила противника по бојном пољу. Није га стигла, па се извукао с оним што је заграбио у 13. минуту када је Белингем дао једини гол.

Опредељење да играмо с два нападача је не само похвално, јер задовољава нашу наклоност ка офанзивној игри, него и оправдано, пошто су Митровић и Влаховић заиста адути. Међутим, не само што нисмо дали гол Енглезима, него праве шансе за гол тако рећи није ни било. Заискрила је у неколико махова, али недовољно за ватромет наших жеља.

Више од тога није могло. Нисмо имали тополивце, који би снабдевали топовима и ђуладима наше тобџије, тако да они нису ни могли људски да распале. Питање је и колико су њих тројица, под буљуком противничких везних играча, и могли да се посвете креативном послу.

Тројица бранилаца су свој посао часно обавили. Да су Кејн и Фоден стварно били на утакмици види се само из записника. Истина, енглески капитен умало једном није дао гол, али се тада баш свом својом тежином ослонио на Вељковића.

Као бекови су им помагала крила Живковић и Костић. Колико играчи стасали за игру у нападу могу беспрекорно да извршавају одбрамбене задатке је за расправу. То што је сада у моди не значи и да је најбоље решење. Вероватно прави бекови могу више да допринесу нападу (као Младеновић кад је ушао у игру уместо повређеног Костића), него крила, и поред највећег труда, одбрани. Углавном, Влаховић и Митровић су остали опкољени и препуштени сами себи.

У полувремену су наши играчи окренули лист и запевали другу песму, много ведрију. Резултат нису променили, али што су натерали енглеску репрезентацију да се помири с подређеном улогом је и већи добитак од бода или три више. Дабоме, ако се уреже у свест да можемо да се отргнемо малодушности и кад лоше крене по нас. Чак и против велесиле као што је Енглеска.

И да је непоражена изашла из двобоја с Енглезима пред Србијом би ионако била најважнија, па самим тим и најтежа утакмица. Словенце је, као фудбалере, врло лако потценити што може много скупо да кошта. Победа је злата вредна и нама и њима. Знамо с ким имамо посла, јер смо скоро (пре две године у Лиги нација) одмеравали снаге, па имамо поуздан увид у могућности противника.

Врло је важно да у нашем табору не избије подела, па да једни ударају у клин, а други у плочу. Тадић, наш најкреативнији фудбалер, сматра да је требало да предводи оне који су истрчали против Енглеза. Селектор Стојковић има свој разлог зашто је одлучио другачије, а наша репрезентација нема право да тешко стечену шансу (24 године није отишла даље од групе) сама себи окрњи.

Никоме, а најмање капитену, не може да се оспори што хоће да буде на терену. Било би опасно да тиња икакво незадовољство, јер из њега, скривеног у тишини, може да избије опасан пожар. Боље је да се одмах укаже на оно што некога тишти, јер су онда највећи изгледи да се проблем реши без тешких последица.

Учинак против Енглеза, упркос поразу, соколи нас, јер су наши фудбалери у другом полувремену показали да и против таквих прекаљених професионалаца могу да окрену воду на своју воденицу. Ако против Словеније наставимо тамо где смо стали против Енглеске начинићемо велики корак ка осмини финала. Разуме се, потом би преостало да против Данске, 25. јуна, потврдимо да заслужујемо да се улијемо међу 16 најбољих на Старом континенту.