„Непристојна понуда” Андреја Пленковића

Очекивано „крунисање” Урсуле фон дер Лајен на неформалној вечери европских лидера одложено је за крај јуна. Упркос уверавањима Емануела Макрона и Олафа Шолца да се приближавају договору, челници 27 чланица ЕУ у понедељак увече нису подржали досадашњу челницу Европске комисије за још један мандат.

Лидери ЕУ ће се поново састати у Бриселу од 27. и 28. јуна с надом да ће до тада превазићи разлике и постићи договор о будућим лидерима уније, а пре гласања о следећем председнику Европске комисије у Европском парламенту средином јула.

Као да су лаки залогаји печених филета атлантског полока са шпарглама и медитеранским поврћем током вечере појачали политички апетит европских народњака, али уједно пресели партнерима из редова социјалиста, због чега је изостао договор о именовањима на највише бриселске функције.

Покушај Европске народне партије (ЕПП) да додатно капитализује изборни успех, наљутио је социјалисте и либерале. Из уста хрватског премијера Андреј Пленковића конзервативци су за себе тражили не само челну функцију у Европској комисији која им припада већ и пола петогодишњег мандата председника Европског савета. По овом предлогу првих две и по године на челу Европског савета припале би кандидату социјалиста и демократа, а другим делом мандата би располагали народњаци.

Ова „непристојна понуда” партнера десног центра је прилично изнервирала челнике влада из редова социјалиста који су се намерачили да на функцију председника Европског савета поставе донедавног португалског премијера Антонија Кошту.

„Ово је делимично била охолост ЕПП-а. Захтев да се мандат председника ЕС подели на два дела, по 2,5 године створио је огроман проблем перцепције код социјалиста који би тиме били стављени у тешку позицију. Овај потез ЕПП није одиграо добро и тешко ће се ово решити”, рекао је један званичник ЕУ за „Политико”.

После вишесатних препуцавања домаћин састанка председник Европског савета Шарл Мишел је око поноћи могао само да констатује како није постигнут договор о расподели водећих функција у европским институцијама.

„Био је то добар разговор, мислим да иде у правом смеру, али вечерас у овој фази нема договора. Мислим да је колективна дужност донети одлуку до краја јуна”, поручио је Мишел.

Према речима једног дипломате, преговарачи који представљају три главне политичке групе ЕПП, социјалисте и либерале, у принципу су се сложили око трију номинација за кључне улоге. Како објашњава, за консензус је потребно је да се накнадно успостави равнотежа између додатних интереса партијских фамилија десног центра и социјалиста.

То практично значи да и даље у игри за три кључне позиције – у Европској комисији, Европском савету и на месту високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, и даље остају исти кандидати: Урсула фон дер Лајен, Антонио Кошта и Каја Калас.

Пленковић каже да не зна како је „процурело” оно што је он тражио на затвореном састанку, али да стоји иза онога што је рекао. Незванично се сазнаје да је хрватски премијер током вечере поручио да ЕПП с обзиром на то да је освојио више мандата него на изборима 2019. године мора да тражи веће учешће у власти. Како је образложио, тада је европски десни центар имао у Европском савету шест или седам председника влада, а данас их има 12, ускоро можда и 13, а у Европском парламенту ЕПП је повећао број посланика са 176 на 190.

Неформалним самитом нису били задовољни ни Ђорђа Мелони ни Виктор Орбан. Италијанска премијерка, једна међу малобројним чија је партија победила на европским изборима, била је незадовољна покушајима других шефова влада да је искључе из преговора о деоби бриселских функција. Како је пренео један званичник, Мелонијева је оспорила овакав приступ расправи полазећи од тога да би неформални састанак требало да представља тренутак у којем се разговара о томе шта да се ради у светлу сигнала са европских избора и да онда од те почетне тачке крене расправа о именима челних послова, а не, како је рекла, обрнуто.

Виктор Орбан је оптужио ЕПП да се „удружио” са социјалистима и либералима. Мађарски премијер је на друштвеној мрежи „Икс” написао да је воља европског народа игнорисана током састанка у Бриселу: „Резултат европских избора је јасан: десничарске странке су ојачале, левица и либерали су изгубили тло под ногама. ЕПП се, пак, уместо да слуша гласаче, коначно удружио са социјалистима и либералима: данас су склопили договор и међу собом поделили водеће послове у ЕУ”, рекао је Орбан.

Огромне зараде на високим ЕУ функцијама

Бруто плата Урсуле фон дер Лајен износи око 26.971 евро месечно. Наследник Шарл Мишела на положају председника Европског савета имаће исту плату као и председница ЕК. Ако буде именован на ту функцију, за Антонија Кошту ће то то бити значајно увећање зараде, јер док је био португалски премијер примао је 8.296 евра.

Ако буде изабрана на функцију високе представнице за спољну политику и безбедност, Каја Калас ће примати 24.994 евра месечно, што је три пута више него што добија као премијерка Естоније.