Наопаки мамографи

Да су поједине епизоде из нашег јавног сектора превазишле Нушићеве најбоље комедије указује и пример донедавног директора нашег највећег енергетског предузећа, који је, дошавши на функцију, супрузи доделио плату директора. Да ствар буде комичнија, баш у том тренутку је унапређен и супругин рођени брат, коме је коефицијент три подигнут на коефицијент седам. То много личи на оно кад Нушићев Васа пита госпођу Живку зашто је постала госпођа министарка ако неће своју фамилију и пријатеље да збрине.

Ваља поменути и да су на једном факултету из групе хуманистичких наука Универзитета у Београду односи у колективу озбиљно урушени након незаконитог избора декана, супротно члану 65 Закона о високом образовању, који налаже да у „стручним органима студенти чине 20 одсто чланова”. Да би избор био легалан, у ситуацији када Наставно-научно веће као стручни орган има 299 наставника, делегација студената морала је да има 75 а не 60 студената. Да не говоримо да је гласачка кутија за студенте, како би их боље контролисали, била одвојена од оне за наставнике. Парадоксално, изгледа да именовану деканицу од надлежне инспекције и констатације ништавности избора штити околност што је за њен долазак на положај пред Владом Србије протестовала чланица „Прогласа”, њена маћеха Светлана Бојковић. Савет овог факултета, који је кључан за језик, културу и књижевност, ћути и чува тајну. Ником не пада на памет да се покрене дисциплински поступак пред Одбором за етику универзитета, који и сâм ћути – као да не постоји. Можда су сви заједно остали без гласа или отишли на колективни одмор, а нико није оставио поруку да ће се вратити.

Када је реч о кадровима, пада у очи прва на листи за републичке изборе 2022. године, која је, на своје инсистирање, добила прилику да води веома сложен ресор здравства, у којем има много регулаторних функција, али на том послу, нажалост корисника здравствене заштите, није оправдала указано поверење, показавши озбиљно неразумевање јавног сектора и наневши немалу штету. Да је у тај ресор залутала, видело се по томе што је у више наврата именовала људе који не испуњавају законске критеријуме: за в. д. директора елитне клинике незаконито је поставила лице које нема Законом захтеван докторат и против кога је инспектор Министарства здравља поднео кривичну пријаву јер је незаконито издао део простора дома здравља чији је директор био... Крајње је необично и именовање у комплексном вирусолошком институту, где је донедавна министарка, осим што је на чело управног одбора поставила свог колегу са Медицинског факултета, на коме су обоје продекани (она за финансије, он за наставу), а за члана истог одбора његовог сарадника на предмету Имунологија (непотизам?), за в. д. директора је, мимо врсних стручњака, довела лице које је због штете учињене у производњи вакцине против грипа претходно било пред отказом, са само две године искуства у руковођењу, иако Закон прописује (не без разлога) – бар пет година, а да не говоримо да нема ниједан од седам факултета које мора испунити кандидат за директора (чл. 115 закона). Сада већ бивши руководилац није чак умео ни да организује пресељење производног погона, чиме је проузроковао обустављање производње сувих подлога које имају широку примену, као и вакцине против тетануса, али је успео да „заради” тужбе запослених – због мобинга. Иако је преузео дужност након што је институт овладао производњом вакцине против грипа по новој технологији, због непознавања организације рада, нова серија није прошла контролу квалитета надлежног органа, те није пуштена у промет, чиме су грађани ускраћени за домаћу вакцину.

Госпођа Грујичић је образлагала свој метод именовања кадрова речима да је за директора довољно да неко има „мало талента за руковођење”, омаловажавајући науку о управљању.

Као пример неодговорности, председник Србије је у штабу у изборној ноћи 17. децембра прошле године поменуо баш наопако инсталиран мамограф. Стајао сам веома близу, и кроз главу ми је прошла мисао о незаинтересованости директора, надзорног, па и управног одбора, инспекције ресорног министарства здравља, министарке да се мамограф, тај златни стандард у раном откривању рака дојке, постави исправно, а држава га је обезбедила.

Двогодишњи мандат бивше министарке кренуо је с громогласним обећањима, и прошао а да је мало шта учињено, уз мноштво погрешних одлука, па чак и уз слање произвољних депеша здравственим установама. Такође је пропуштено да се важећи Закон о здравственој заштити побољша, посебно у домену положаја надзорних одбора у здравственим установама, којих има преко три стотине, а који би требало да благовремено и потпуно извештавају ресорно министарство и Владу Србије, реагујући кад год је потребно.

А када је реч о непознавању реформи, један од врхова бесмисла била је мисао госпође Грујичић да се повећањем броја дана у којима се може заказати специјалистички преглед може повећати број прегледаних, што једно са другим није у вези. Према лекарима је била груба, поручујући им да неће моћи да раде прековремено (што је њихово уставно право), уместо да правно боље уреди њихов положај, мерећи шта раде и шта постижу... Да се задржала на политичком и медицинском нивоу руковођења министарством а детаље препустила стручњацима за управљање („занатлијама” свог посла), њен мандат био би вероватно успешнији. Хтела је, међутим, да своје деловање прошири из области неурохирургије, коју савршено разуме, и политике, коју донекле разуме, на свет јавне управе, коју уопште не разуме. Додуше, у овом случају нешто је било и до карактера, који прилично одређује судбину. Зато су њени медијски наступи после мандата у најмању руку непримерени и делују као „закаснела памет”. Да не буде забуне, многи искораком из поља суштине своје компетентности ризикују озбиљну некомпетентост, особито у опозицији и бившем режиму.

Реформа јавне управе представља сложен задатак који захтева тимски рад, примену функционалне и ситуационе анализе, уз широка, озбиљна и дубока, експертска мултидисциплинарна знања из различитих области, као што су право, економија, управљање јавним сектором, информационе технологије, статистика, номотехника... Само тако ћемо, уз поштовање прописа, смањити број наопаких мамографа око нас, у буквалном и симболичком смислу те речи.

Редовни професор менаџмента државне управе

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa