Ватикан и ново читање папског примата

Снажна активност Ватикана претходних дана, а пре свега папе Фрање, која би се могла дефинисати и као „вишедимензијално отварање” ка световним и духовним институцијама од посебног интереса за Свету столицу, може само наоко бити изненађујућа.

Први пут у историји један папа је присуствовао Самиту Г7, дајући својим наступом другачије виђење развоја човечанства, а пре свега вештачке интелигенције, која већ дуже време заокупља његову пажњу. Практично истовремено, први пут за време његовог понтификата Ватикан представља документ назван „Бискуп Рима”, којим наговештава могућност, и то после више векова врло чврсте позиције како унутар Католичке цркве, тако и у односу на „Универзалну цркву”, промене суштине папског примата.

Градећи једну особену позицију према сукобу у Украјини, којом није затварао врата дијалогу с Москвом, Ватикан је на такозваној конференцији о миру у Украјини, одржаној у Швајцарској, одбио да подржи њен завршни документ и закључке.

Очигледно је да Ватикан, разумевајући динамику светских процеса са становишта технолошког и економског развоја и сагледавајући опасност избијања општег светског сукоба, жели да се постави као једини морални ауторитет који има потенцијал да повеже у некој будућој медијацији све непријатељскије и удаљеније центре светске моћи.

Порукама из поменутог докумената „Бискуп Рима” Ватикан шаље поруку пре свега православљу, и на првом месту Руској цркви, да је спреман за дијалог о новом читању примата у цркви, који не би имао надлежности власти и управљања читавом црквом, већ би се остваривао у „председавању у љубави”. Изражена је спремност да се кроз дијалог размотре дефиниције примата пре свега оног са Првог Концила, које су представљале главну препреку јединству цркве. С друге стране, папа жели да након снажног замаха главног пројекта његовог понтофиката –пројекта Синодалности, учврсти сопствени ауторитет у самој Католичкој цркви у смислу прецизнијег одређивања његове улоге и примата у процесу децентрализације унутар њених структура одлучивања.

Доласком на Самит главних лидера Запада, папа Фрања је послао поруку да је он неспорни морални лидер тог дела света, узимајући поново титулу патријарха Запада, коју је напустио њен претходник. Али уколико је он њихов морални лидер, он свакако има и морално право да им укаже на појаве на том самом Западу које носе у себи различите опасности.

Овај долазак и сусрете са западним лидерима искористио је да пошаље поруку да развој човечанства не може ићи у правцу који умањује или одузима човеку, као бићу створеном по божјој слици, право на слободу и достојанство.

Вештачка интелигенција је само инструмент за стварање бољих услова за живот, а не средство које ће заменити човечији умни развој као одраз самога Бога или укинути његову улогу да управља светом и да се интелектуално и духовно усавршава. Указао је на опасност њеног неконтролисаног развоја и њеног измицања свакој људској контроли, у којој ће сам човек постати њено средство, и бити лишен своје основне сврхе да од Бога подарени му свет учини добрим.

Најбогатије земље морају хитно овај процес ставити под контролу јер он већ, поред свих својих неспорно добрих страна, дубоко задире у приватност, производи лажне вести и сукобе, и допринеси отуђењу људи.

С друге стране, папин позив на мир, пре свега онај у Украјини, не заснива се на истим поставкама као онај промовисан како на Самиту Г7, тако и на конференцији у Швајцарској.

Кроз ове две различите одлуке – отварање дијалога о ревизији папског примата и одбијање гласања за концепт мира без укључивања Русије у дијалог, Ватикан ка оба центра моћи у Москви шаље поруке да је спреман да разговара о будућем виђењу како хришћанства, тако и света у целини.

Као папа који долази ван Европе, он јасније сагледава не само светску динамику већ и динамику унутар саме своје цркве, где већину представљају верници ван Европе, и на местима где су њихова права и највише угрожена, па чак и под бруталним прогонима.

Док се на Самиту Г7 целивао са америчким председником Џозефом Бајденом, главним заступником неограничене подршке Украјини и сукоба с Русијом до украјинске победе, његови представници су на конференцији о миру у Украјини у Женеви били на истој страни са земљама које нису желеле да подрже документ о путу ка миру из којег је искључена једна страна у сукобу – Русија.

Папа Фрања, патријарх Запада, у свом настојању да има и сачува сопствено виђење будућности тог истог Запада о чијој души жели да се стара и да се пита, очигледно не дели врло ратоборне и искључиве позиције његових лидера, жељних продужења западне политичке, економске и технолошке ексклузивности.

С погледом који превазилази уске оптике узроковане уским интересима, Ватикан жели да прошири опције за своју улогу у будућности, сагледавајући реално да се свет неповратно променио и да су се места моћи и одлучивања повећала и померила ван Запада.

Пратећи ову потребу да делује на оба нивоа свог присуства у свету – световног и духовног, он такође жели да прилагоди свој примат унутар читаве цркве духу овог времена и духу првог миленијума заједништва на начин који би био прихватљив за остале хришћанске цркве, да би се потом уједињено читаво хришћанство боље припремило за све изазове које носи светско политичко и војно супарништво, и технолошки развој без преседана.

Сва ова фина теситура, ово суптилно дипломатско ткање и отварање Свете столице последњих дана на важним форумима и кроз важне документе, имаће своје плодове ако се они без предрасуда разумеју од стране оних којима су и упућени – црквама и политичким центрима моћи ван Запада.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa