Увелико трају припреме за производњу електричне „панде”

Нови електрични модел „фијат панде” требало би да изађе са „Стелантисове” траке у крагујевачкој фабрици већ у другој половини ове године, јер је раније најављено да ће серијска производња почети у октобру, по плану који је представљен јавности. Припреме увелико трају, запослени неће ићи на колективни годишњи одмор, а да ли ће и за колико број запослених бити повећан, остаје да се види. За сада у крагујевачкој фабрици ради 500 радника. Како за „Политику” истиче Саша Ђорђевић, из самосталног синдиката, њима би требало да се придружити још одређени број радника.

– Да ли ће број запослених бити већи за 1.000 засад се не зна, а и питање је да ли ће бити потребно исто радника као када се радио модел „500 Л”. Тада је на списку било 2.433 радника – подсећа он.

Ипак, покретање серијске производње у „Стелантисовој” фабрици у Крагујевцу и те како ће утицати на привредни развој Србије.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту у Београду, сматра да ће то позитивно утицати на раст, али за колико – не може да прецизира, јер то, како каже, зависи од продаје.

– Ако направимо паралелу са 2013. годином, када је достигнут врх производње претходног „Фијатовог” модела „500 Л”, онда морамо бити свесни да тај позитиван ефекат какав је тада имала производња неће бити поновљен јер наша укупна индустријска прерађивачка производња неупоредиво је већа сада него тада. Подсећања ради, у 2013. је произведено 117.000 примерака „фијата”, а робни извоз је износио 1.485.068.000 евра, док је у 2012. био 328.000 евра – наводи Николић. Уз то, Србија је тада извозила аутомобилске компоненте у вредности од 440 милиона евра, додаје он.

– Збирно, то је око 1,9 милијарди евра, а у тој години је укупан робни извоз целог прерађивачког сектора износио око 9,8 милијарди евра. Угрубо речено, петина прерађивачког сектора односила се само на производњу ауто-компонената и „фијат” аутомобила. Ипак, само је извоз аутомобила, али без извоза компоненти, износио 13,4 одсто у односу на извоз прерађивачке индустрије – наводи Николић.

Од тог тренутка почиње да опада производња, и тако мало-помало, до 2022. године, када се производња аутомобила потпуно угасила.

– Ипак, „Фијат” је сада донео добру ствар Србији, покрећући производњу електричког возила, а на наше тржиште су дошли глобални компоненташи, то јест произвођачи ауто-делова који су делимично компензовали губитак и пад производње „фијата 500 Л”.

У 2023. извоз аутомобила је износио 262 милиона евра, али су зато компоненташи извезли за 2,05 милијарди евра – истиче Николић. Укупна вредност извоза целог прерађивачког сектора прошле године била је 23,4 милијарде евра, што је 2,3 пута више него 2013. године. Удео извоза аутомобилског сектора тада је био 10 одсто од укупног робног извоза прерађивачког сектора, а данас не може да добаци толико, подсећа он.

– Ипак, наша индустрија и прерађивачки сектор потпуно су другачији у односу на период од пре десет година, јер сада вредносно више извозимо. И сама структура је квалитативно промењена, па ће ефекти производње електричног аутомобила бити позитивни. Сада не знамо колики ће бити. Свакако мањи него што је то био случај када је забележен пик извоза у 2013. Имаћемо и позитиван ефекат када је реч о запослености. Пре десет година имали смо око 3.000 запослених у „Фијату”, а сада је технологија производње другачија, па не тражи ангажовање толиког броја радника. Но, свакако ће бити фискалног ефекта и од тих новозапослених – објашњава Николић.

Да су нови подухвати повезани са великим ризиком, сматра Љубомор Маџар, професор Економског факултета у пензији.

– Досадашње наше искуство са аутомобилима није охрабрујуће, јер може да се понови сценарио, што не би ваљало. Веће запошљавање није аргумент нити треба да буде циљ. Циљ је да се повећа производња, а запошљавање треба да настане као последица свега тога – додаје Маџар.