У каквом свету живимо

Једна држава, од свог оснивања 1948. године, спречава другом народу да формира своју државу. Курди, народ с више од 15 милиона житеља, такође немају своју државу, а имају их народи с пар хиљада припадника.

Тридесетак земаља НАТО-а обилато снабдевају Украјину најубојитијим оружјем и савременим средствима за вођење рата, а Русија не сме да купи ништа од тога од било које државе.

„О чему да причамо на седници СБ УН поводом 25 година од бомбардовања Југославије, кад то тело није ни заседало кад смо донели одлуку о бомбардовању!”

Према Резолуцији СБ Косово је саставни део Србије, а по Дејтонском споразуму Република Српска ентитет БиХ. То је тако само по званичним документима, али не и по њиховом духу. Документа су заштита слабима, а „дух” за „духовите” и јаке.

Представник САД у СБ УН после изгласавања Резолуције о престанку израелских напада у Гази, која није по њиховој вољи, каже да резолуције нису обавезујуће. За кога?

Руси су пресрели разговор немачких официра о нападу на Крим. Пошто је разговор објављен, Немачка оптужује Русију да води пропагандни, информациони рат против ње. Немачка, далеко било, не води никакав рат против Русије.

Шефица немачке дипломатије каже: „Мењање границе је отров за човечанство.” Чијих граница?

САД имају свог специјалног изасланика за људска права у Северној Кореји и, наравно, у свим другим државама. То имају и други „великаши”. И Словенија има свог специјалног изасланика за Србију. Не амбасадора, него специјалног изасланика. Наздравље.

Азем Куратај, који је пуцао на Милоша и Стефана Стојановића, тужи Далибора Јевтића, председника општине Штрпце, што је јавно осудио тај злочин.

Албин Курти каже да су 17. марта пре 20 година Албанци изашли на мирне протесте. У тим „мирним” протестима живот је изгубило 19 људи, 4.000 Срба отерано је са својих огњишта, 1.000 српских кућа и станова ја запаљено и 35 цркава и манастира уништено, све наочиглед Кфора и Унмика. Како ли тек изгледају немирни протести Албанаца?

Косово у Савету Европе! Врх бешчашћа!

(Наставиће се, нажалост.)

Радомир Јовановић,

Жича