Изабрани предмет – најлакши тест, сутра резултати

Осмаци су јуче положили малу матуру. Решавањем трећег теста из једног од пет понуђених изборних предмета: биологије, историје, географије, физике или хемије, завршена је обавезна тродневна провера знања за крај основног образовања на републичком нивоу. Највише ђака у овој генерацији малих матураната радило је тест из географије, а најмање из физике.

– Физика је била много лака. Требало би да имам тачних 20 од 20 задатака. Није уопште био тежак тест. Збунила ме је само поставка 19. задатка, нешто с поређењем еквивалентне отпорности, али и то сам урадио, мислим, тачно. Сви задаци на тесту су били с понуђеним одговорима. Генерално, од понуђених изборних предмета највише волим физику и она ми најбоље иде, зато сам је и одабрао, мада сам се мало двоумио између географије и физике. Међутим, није ми падало на памет да бубам градиво од петог до осмог разреда, а у физици нема бубања – објаснио је за „Политику” мали матурант ОШ „Дринка Павловић”, који себе, каже, већ види у првом разреду природно-математичког смера било које београдске гимназије.

Ни осмацима који су полагали географију питања нису била тешка, а да илуструју да је било и оних која су их насмејала наводе да се у једном тражило да обоје кружић испод тачног одговора на питање ком месецу додајемо један дан у преступној години. Упоређујући како је ко урадио, шта је коме тачно, где је ко погрешио, група осмака који су полагали географију закључила је да су се неки ђаци брзоплето определили за погрешан одговор у 15. задатку у коме се тражило да прецизирају од које реке је постала Обедска бара.

– Дунав, Бегеј, Тиса и Сава су били понуђени одговори, а ја сам лупила Тиса и погрешила, тачан одговор је Сава и мислим да ми је то једина грешка – појаснила је једна од осмакиња након полагања трећег теста.

У тој екипи малих матураната била је и девојчица за коју вршњаци тврде да савршено зна историју, а она каже да је то њен омиљени предмет из ког је ишла и на такмичење, та да јој је било логично да ће историју и полагати на завршном испиту. На крају теста, где је очекивала да ће бити најтежи задаци, изненадила су је питања која сматра превише лаким, а међу њима су: како се назива споразум којим је окончан грађански рат у Босни и Херцеговини и шта је Анексиона криза?

– Нисам очекивала тако лаке задатке на крају. Наравно да је реч о Дејтонском споразуму, а Анексиона криза је припајање Босне и Херцеговине Аустроугарској 1908. године. Очекивала сам да ће тест бити лакши од пробног, и био је, али не могу да кажем да је свима био прелак – каже ова осмакиња.

Дебата се након испита повела међу осмацима који су решавали тест из биологије и то око 18. задатка. Питање је било, препричавају ђаци, како организам обезбеђује потребан кисеоник у случају повећане концентрације угљен-диоксида у крви, да ли: убрзаним дисањем, успоравањем варења, сном и одмором или појачаним лучењем зноја. Различито су одговорили осмаци. Нису имали недоумица око задатка који их је, кажу, разгалио јер су у њему многи ђаци препознали намеру креатора испитних питања да разведре осмаке на тестирању.

– Ту је требало да обележимо које се од живих бића размножава деобом тела на два дела, а понуђени одговори су били, замислите: медвед, кукуруз, мува и једини тачан: бактерија – дочарали су ђаци.

Утисак је осмака да је трећи тест на завршном испиту био најлакши, али знају и да када се такозвани сирови бодови преточе у оне који утичу на рангирање за упис у средње школе трећи тест носи најмање поена, а максимално 12, док на прва два, из српског (матерњег) језика и математике могу да освоје највише по 14 поена.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић посетила је јуче ОШ „Бранко Радичевић” у Панчеву. Осмацима је пожелела да остваре што боље резултате и изразила уверење да ће труд који су уложили и знање које су стекли доћи до изражаја. Из просветног врха саопштили су да је министарка Ђукић Дејановић рекла да су „прелиминарни резултати теста из српског језика показали континуитет знања ученика”, да је просечно постигнуће на том тесту ове године 11,55 поена, што је више него лане када је просечан број из српског био 10,74.

Званични подаци из извештаја о резултатима завршног испита сведоче да су мали матуранти прошле године постигли лошији успех на завршном испиту него генерација која је малу матуру полагала 2022, а која је, узгред, лошије урадила сва три теста од ученика који су основну школу завршили у јуну 2021. Притом, прошлогодишњи резултат осмака на тесту из српског језика и књижевности, који помиње министарка просвете, најслабији је резултат из српског откако се полаже мала матура и први пут се лане догодило да осмаци на овој провери знања нису убедљиво најлошије урадили математику.

Сутра прелиминарни резултати

Прелиминарни резултати сва три теста завршног испита биће објављени најкасније у суботу 22. јуна, а коначни 25. јуна, док ће се листе жеља за упис у средње школе попуњавати и предавати 26. и 27. јуна у школи или на порталу „Моја средња школа”, подсећају из Министарства просвете.