„Младотрес” погодио Европу

Лисабон – Више од деценије после болног стезања каиша током дужничке кризе, Португалија је заједно с Грчком и Шпанијом део феномена европског југа чији је економски раст двоструко већи од просека зоне евра.

Позитиван успон „појаса белог лука”, како северњаци знају пежоративно да зову земље југа, махом почива на услужним делатностима попут туризма и на умешном коришћењу 800 милијарди евра вредног пакета помоћи ЕУ за опоравак од пандемије, али је пропраћен једним негативним феноменом – успоном радикалне деснице иза кога стоје млади бирачи.

„Млади Европљани сматрају да су веће патриоте од својих родитеља, милитантнији су и склонији ауторитарности”, каже у одговору на питање „Политике” Марлен Ларуел, професорка међународних односа и политичких наука са Универзитета „Џорџ Вашингтон”. „Они нису неонацисти или ксенофобни расисти, али изгубили су веру у традиционалне политике и окренули су се десници.”

На континенту познатом по левичарском активизму чији је симбол Грета Тунберг, млади Европљани подстичу продор крајње деснице. Пре свега захваљујући гласовима генерације која живи период константних криза, крајња десница је после тек завршених избора за Европски парламент (ЕП) постала трећа по снази, после конзервативне Европске народне партије и формације социјалиста и демократа.

Млади, кажу испитивања, имају три приоритета: клима, једнакост, безбедност. Чињеница да се окрећу удесно и да напуштају Зелене и центристе из групе Обновимо Европу указује на промену редоследа циљева. Притискају их социјалне неједнакости и незапосленост. Живе у уверењу да ће руска претња изаћи из граница Украјине.

Алтернатива за Немачку изборила је друго место на изборима за ЕП са 16 одсто гласова оних испод 25 година, што је двоструко виши раст него код старијих. У Француској четвртину младих незадрживо осваја 28-годишњи Жордан Бардела, председник антиимиграционе партије Националног окупљања, протеже Марин ле Пен.

У Пољској је ултрадесна Конфедерација изборила више од 30 одсто оних између 18 и 29 година. Гласови озлојеђеног младог света су прошлог новембра у Холандији капитално допринели шокантној победи екстремне деснице Герта Вилдерса. Аустријска крајње десничарска Партија слободе, која се ослања на симболе нацизма и поручује да ће мигранти заменити беле Европљане, такође рачуна на гласове младих на изборима ове године.

Тако је и у Португалији, која је док су социјалисти од 2015. били на власти европској левици била модел успеха. Како се догодило да се Португалци између 18 и 34 године масовно окрену крајње десној странци? Зашто су потомци генерације која је била тако поносна на „Револуцију каранфила” када је 1974. оборен Антонио де Оливеира Салазар, после пола века спремни да олако забораве време диктатуре?

Изборе у марту добила је странка десног центра Демократска алијанса, али је историјски успех – пре свега гласовима младих – остварила партија крајње деснице Шега, која је с биралишта изашла као трећа и број посланика у парламенту од 230 места повећала са 12 на 50.

„Десио се ’terremoto da juventude’, младотрес”, како ми сликовито објашњава Амилцар Кореира, главни уредник дневника „Политико”. „Онда је завладала неизвесност.”

Коначно је земља прослављених морепловаца који су откривали обале Африке, Индије, Јапана и Бразила успела да избегне владу екстремиста. Нови Васко да Гама португалске политике је социјалдемократа Луис Монтенегро, који је, иако никада дотле није седео у влади, успео да формира мањински кабинет центра деснице и тако спречи да Шега постане прва странка крајње деснице која управља земљом.

Тиме феномен младих десничара није отклоњен. Они ултраконзервативизам доживљавају као „кул” и спремни су да се лако предају у руке екстремистима који су их заводили преко „Тиктока”. Премијер нема тикток налог. Проблем комуникације с новом генерацијом омогућио је продор Андреа Вентуре, лидера пре пет година основане странке Шега, чије име на португалском значи „Доста”.

Млади су по правилу непредвидљиви на бирачким местима, али испоставља се да поверење поклањају онима који стварају утисак да боље од других разумеју њихове проблеме. Нуде им посао и више зараде, повољније услове отплата кредита за станове. Ултрадесне партије су широм Европе пронашле начине и језик да успешније стигну до младих бирача.

„Ми смо партија која има најбољу комуникацију с младима”, каже Вентура, чија је постмодерна политичка машина користила искуства Трампове кампање на друштвеним мрежама и упутства бразилског крајње десничарског бившег председника Жаира Болсонара. Та политика изграђена је на дезинформацијама и мамцима за кликове на „Тиктоку” – идеалних за привлачење разочараних младих Португалаца који су, као и њихови вршњаци по Европи, суочени с релативно високом незапосленошћу, ниским зарадама, болном инфлацијом и скоком цена некретнина.

„Млади су суочени с два кључна проблема”, објашњава политиколог Антонио Коста Пинто. „Први су веома ниске просечне зараде, а други је што економија не успева да апсорбује образоване младе људе па је емиграција често једино решење.”

Формула успеха деснице, која је срушила многе табуе, утемељена је на незадовољству и своди се на микс обећања борбе против корупције, поштовању реда и закона комбинованог с мерама против имиграната чији се број за последњих пет година удвостручио достижући милион људи, десетину укупног становништва.

Раде у пољопривреди, рибарству и угоститељству. Враћају живот земљи која је тешко погођена бегом људи, али десница их не жели. Иако кривицу више пребацују на усељенике из Јужне Азије, а мање на имигранте који долазе из бивших португалских колонија попут Анголе или Мозамбика, имигранти који примају помоћ државе описују се као „паразити”. Вентура каже да би све тамнопуте посланике „требало вратити у њихову земљу”, због чега га оптужују да је „расиста и фашиста”.

„Никада нећу гласати за те људе”, каже ми 21-годишњи студент Рубен Мореира помало увређен питањем о заокрету удесно. „Ми смо толерантни људи.”

Португалија је у 20. веку била земља емиграната, а кроз историју и од почетка овог столећа постала је атрактивна усељеничка дестинација, што многе иритира и доприноси поделама. Незадовољни што тешко долазе до посла, млади ове земља свежих атлантских ветрова и меланхоличне душе траже да се залупе последња отворена врата за имигранте у Европи.

Премијер им је изашао у сусрет. Непосредно пре избора за ЕП, влада је заоштрила миграциона правила и укинула режим по коме је странцима било омогућено да уђу у Португалију, а да тек тада траже дозволу за боравак. „Португалија је у добрим рукама”, похвалила је недавно у Порту премијера Монтенегра председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Похвале десници су чешће. „Вентура младима обећава промене”, описује готово усхићено свог хероја 19-годишњи Алдемир Переира док делимо сто у лисабонском кафићу. Популарност деснице омогућила је да странка Про вида (За живот) прихвати слоган „Бог, отаџбина, породица и рад”, који неодољиво подсећа на Салазаров мото „Бог, отаџбина, породица”.

Млада Португалија незадовољна је у успешним временима. Продор конзервативаца је мера промене коју доноси нова генерација бирача која не памти како изгледа десничарска диктатура и која је, изгледа, спремна да заборави како је њихова земља пола века уживала у благодетима либералне демократије под владама социјалиста или демохришћана.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa