Живот од креча и пекмеза

Када су је порушили нељуди, двадесетих година шеснаестог века, манастирску цркву у Тавни први је дошао да је обнови Старина Новак. Са братом му Радивојем и неколико хајдука са Гласинца и Романије, велики харамбаша се скривао у пећини из које је пред ноћ силазио. Слагали су циглу на циглу и тако обнављали православну богомољу која је, порушена, замало па до темеља, чекала четрдесетак година руке хајдука – неимара.

– Светиња је рушена и свих идућих векова, али се увек дизала и чувала причу о људима који су је волели. Са којима је ницала из пепела и, заједно са својим сестринством, опстајала и остајала на подмајевичкој ветрометини, прича архимандрит Лазар Кршић.

Историја манастира Тавна, заправо је и прича о Бањици, Брђанима и Кацевцу, насеобинама које су током више векова расле уз светињу и са њом делили зло и, ретко када, добро.

Преци Бањичана су се вековима отимали да преживе. Да бар кору хлеба имају, одакле друго до, са своје земље. Мало је Бањичана одлазило на рад у иностранство. Није их било ни у државним фирмама. Зато и не чуде занимања од којих су многи бежали, а која су тим људима доносила хлеб и извеснију будућност.

– За време гладних информбировских година, око пет стотина душа из стотинак кућа живело је од креча и пекмеза, односно од кречана и пекмезара којих је било у готово сваком домаћинству. Било нам је добро све док се ова роба није почела производити индустријски. А онда је све кренуло низбрдо, сетно ће Мићо Стојановић.

Данас у Бањици, Брђанима и Кацевцу тек понеко потпали кречану онако за своје потребе... И пекмез понека бака укува, али само за унучиће...

Поред Тавне данас су задружни дом и амбуланта, а уз њих и три споменика. На једном петокрака и имена седамнаесторице партизана погинулих, током оног рата, под барјаком Тита и партије. На другом уклесане речи захвалности четницима које су убили они први, а на трећој имена и слике српских бораца погинулих у последњем рату на бившем босанскохрецговачком подручју.

– Није ово само сећање на наше који су гинули у протеклим ратовима. Ова три споменика, и то на једном месту, дакле један уз други, и опомена су да се зло време, у коме је неко други увек честитом народу радио о глави, више никада не понови. Крст, петокрака и кокарда смењивали су се у истим селима и засеоцима и на главама једног те истог народа. Е тога више не сме бити под Мајевицом, упозорава Стојановић.

У Бањици, месној заједници бијељинског краја, данас причају и о партизанској болници која се, 1943. скрасила у порушеном манастирском здању... И о Здравку Јовановићу, Србину, кога су усташе зверски убиле на манастирском прагу... И о априлу 1943. када су, недалеко од манастира, формиране Прва и Друга војвођанска бригада... У Бањици се прича и о игуманији Јустини која је, са десетак монахиња, у Тавну стигла педесет и четврте прошлог века када је манастир последњи пут обновљен...

– У Тавну су за прошлог времена долазили многи. Познати и умни људи. Посебно бих издвојио владику жичког Николаја. У Тавни је био 1937. године, приликом првог сабора хришћанских народних заједница... Тавну су посећивали и васељенски патријарх Вартоломеј, па блаженопочивши патријарх Герман те архиепископ грчке православне цркве, румунски патријарх, али и многи римокатолици и протестанти. Тавну је три пута походио и патријарх Павле, поносно ће архимандрит Лазар Кршић.

Славиша Сабљић

-----------------------------------------

Тавна и Домана

– Бањицом данас теку две речице. Тавна и Домана. Тавна се некад давно, све до 1461. године, звала Романа. Када су Турци у свом походу порушили средњовековни град Теочак, Романом је текла крв. Речица је била је тамна од крви. Од тада Романа понесе име Тамна, па касније Тавна, појашњава архимандрит Лазар Кршић