Компромитован Сајам књига

Удружење издавача и књижара Војводине, одлуком ванредне Скупштине одржане 31. октобра ове године, упутило је јуче отворено писмо поводом дешавања на 53. међународном Београдском сајму књига у коме се, између осталог, каже:

„Сви они који су унутар струке, и искрено држе до књиге као културног добра, памтиће овај сајам по скандалозној одлуци градских власти Београда да подржи Савет Сајма коме не само да је истекао мандат него је и компромитован на више начина. Чињеница дасу поједини чланови Савета још ранијих година самовољно ’делили’ простор и обезбеђивали за своје тек основане издавачке куће, које су објавиле тек неколико наслова, атрактивне просторе у Хали 1, чиме су при томе наносили штету оним издавачима којима јеускраћено право да финансијски надокнаде своје велике инвестиције, само је кап у мору упорних недоследности, односно непридржавања критеријума које је установио сам Сајам.”

Један од примера потцењивања, како саме институције Сајма и издавача, тако и здравог разума од стране Савета са спорним легитимитетом јесте,каже се у писму, да најмање 17 излагача из Хале 1нема у две године објављено више од 10 књига, а чак трећина издавача има мање објављених књига, рецимо, од неких издавачакоји су дигли свој глас и остали без праванаступа у партеру Хале1! „Савет Сајма, чији су чланови задовољни сами собом, није се бавио својим послом. Чињеница је и да велики простор у Хали 1, на месту бившег ’Платоа’,користи један други издавач иако је основан(!?) јуна ове године. Затим, иако по правилима Сајма излагачи из страних земаља излажу у Хали 14, за Савет јенормално да излагаче из иностранства смешта у Халу 1, супротно прописаним условима, и на штету домаћих издавача! Истовремено и неке издаваче компјутерске литературе, међукојима Савет очито прави разлике па, иако по правилима Сајма сви ови издавачи треба дасу у Хали 14, Савет неке, очито повлашћене, ставља у Халу 1.”

Посебна прича су књижаре на галерији Хале 1, чија је расподела скоро у потпуности нерегуларна. Сасвим је произвољна, а постоје индиције да су тамо излагале и непостојеће фирме, ад хок створена фантомска предузећа која заправо продају пиратске књиге.

„Ово су само неки од примера који делегитимишу људе досадашњег Савета да се убудуће баве оваквим послом. Ови поступци бацају мрљу на Сајам као озбиљну институцију, која је годинама изграђивана да би активним злоупотребама и вероватним корупцијама доспела наовако ниске гране.”

У отвореном писму стоји и да је време да се изврши анализа свега што се дешава на овој манифестацији идоговоре принципи који ће јој загарантовати да остане неприкосновена радна свечаносткњиге.

„Једно од важних питања је: Да ли је неопходно да организатор Сајма књига буде Скупштина града (решење које је иначе непознато у свету)?! Скупштина града може дапомаже манифестацију, али саму организацију треба поверити професионалцима, односноУдружењу издавача, или професионалној служби Београдског сајма.

Наравно, професионалци треба да преузму и одговорност за доследну примену критеријума за расподелу простора, с обзиром на то да није нимало тешко, на основу података Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске, утврдити валидност годишње продукције појединих издавача и тиме и место у годишњој репрезентацији какав је Сајам. Не видимо зашто, као што је то некада и било, Сајам не би у расподелу простора увео принцип да у партерима Хале 1 и Хале 14, издавачи могу да излажу и продају само своја издања? То би свакако допринело репрезентативности Сајма. Књижарску продају би, с друге стране, требало омогућити на постојећој галерији Хале 1, појасним правилима, али и, према потреби, отворити за продају и горњу галерију, као што је тобило некада, чиме би се омогућио довољан простор за ову активност.”

Дакле, Сајам књига, ако жели да задржи место централне и најзначајније смотре књига уовој земљи, мора да има јасно институционално и квалификовано персонално покриће, и недвосмислена правила организације која ће бити поштована. Тако ће се превентивно а успешно онемогућити сукоб интереса, корупција, протекционизам сваке врсте, стоји у писмуСкупштине Удружења издавача и књижара Војводине које је потписао директор Роман Веховец. Писмо је упућено Министарству културе Србије, Граду Београду, Београдском сајму и медијима.