Више робе без царине

Од нашег специјалног извештача 
Краснодар, 5. новембра – Листа производа које ће српске фирме моћи да пласирају руским потрошачима по нижим ценама – без царине могла би да буде проширена од следеће године. Сем лекова, месних и кондиторских производа, сока од јабуке, сапуна, фрижидера, машина за прање и канцеларијског намештаја од дрвета, за које је на септембарском експертском састанку затражена либерализација, у наредним преговорима размотриће се могућност да се под „капу слободне трговине” ставе и путнички аутомобили, теписи, собни и кухињски намештај, монитори и тв-пријемници.

– На заседању међувладиног српско-руског комитета, 24. новембра у Москви, уз остала питања трговинске и економске сарадње од обостраног интереса размотриће се и могућност додатне либерализације, односно проширење листе којом је по Споразуму о слободној трговини 90 одсто производа ослобођено плаћања царина у међусобном промету – најавио је данас у Краснодару, центру најјужнијег руског региона, Мирко Цветковић, председник Владе Србије, указујући да овај документ, као и споразум између српске и московске владе пружа битне основе за унапређење економских односа две земље.

Да би српска привреда на иностраном тржишту, па и руском искористила своју шансу у пуној мери, по мишљењу Цветковића, неопходно је јачање њене конкурентности, што је и један од циљева економске политике Владе Србије.

Отварајући изложбу српске привреде на централном тргу у Краснодару на којој ће се, у организацији владе и Привредне коморе Србије, до суботе представити 55 наших компанија и учествујући у раду инвестиционе конференције премијер Цветковић је изразио уверење српске владе да привредна сарадња са Русијом може бити успешнија и да је могуће остварити веће присуство српских предузећа на руском тржишту и руских инвеститора у Србији. Изразио је уверење да ће томе значајно допринети и реализација споразума у области нафтне и гасне привреде, за чије уговарање су сада у изради потребни документи.

Уз оцену да је значајније присуство српских предузећа у Русији дугорочан економски интерес Србије и позив руским привредницима да улажу, подсећајући на погодности улагања у нашу земљу, Цветковић је најавио да ће економска политика у 2009. години бити усмерена ка очувању макроекономске стабилности: наставком структурних реформи и подстицањем конкуренције као инструмента за смањење инфлације.

– У наредној години очекује нас и почетак обимних инфраструктурних радова на Коридору 10 и покретање значајних пројеката у области енергетике, као што су изградња термоелектрана „Колубара Б” и „Тент 3” укупне вредности 1,7 милијарди евра. Због тога се и пројекти који су у вези са реализацијом руско-српског гасно-нафтног аранжмана сматрају приоритетним – нагласио је Цветковић.

И по речима Слободна Милосављевића, министра трговине и услуга, енергетски споразум од којег Србија очекује дугорочну сигурност у снабдевању гаса и боље пословање НИС-а један је од приоритета, као што је од велике важности и боље коришћење Споразума о слободној трговини које је сада на ниском нивоу.

– Русија јесте један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије, али дефицит од 2,5 милијарди долара на српској страни у наредном периоду може бити лимитирајући фактор за будући динамичнији развој економско-трговинске сарадње. Не смета нама висок увоз већ обострано недовољан извоз и у Србију и у Русију, који се може повећати управо даљом либерализацијом и већим коришћењем погодности које нуди бесцаринска трговина – казао је Милосављевић.

Он верује да ће краснодарска изложба томе допринети и да ће српски произвођачи квалитетном понудом, конкурентношћу робе и услуга доћи до партнера у Русији и обрнуто. Министар сматра и да ће наши грађевинари и произвођачи опреме искористити шансу и учествовати у пројектима и инвестицијама које ће се реализовати до 2014. године, када је Сочи домаћин зимских олимпијских игара, манифестације за коју је Руска Федерација обезбедила буџет од 20 милијарди долара.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин истичући да је руско тржиште за Србију приоритет, посебно у условима глобалне финансијске кризе, уверен је да ће српска привреда повратити позиције на руском тржишту и наћи своје место у реализацији 400 планираних пројеката и изградњи 1,9 милиона стамбених квадрата у краснодарском крају који бележи највише стопе привредног развоја у Русији и после Москве и Санкт Петербурга рекордер је у привлачењу страних инвестиција. Од ове изложбе очекује нове пословне аранжмане и већи извоз, чему ће допринети и активности представништва Привредне коморе у Москви и њеног огранка у Краснодару.