Бакшиш не може да задржи конобаре у Србији

Занимања из области угоститељства, као што су, конобари или кувари, налазе се и даље међу најтраженијим занимањима с највећим бројем пријављених потреба за запошљавањем од стране овдашњих послодаваца, показују најновији статистички подаци Националне службе за запошљавање НСЗ. Последњих година послови из сфере угоститељства су међу најтраженијим позицијама присутним и у огласима „Инфостуда”. Надлежни истичу да се хотелијерство и угоститељство све више посматрају као послови за сезонски вид зараде, али за њима не заостају ни послови у грађевинарству и пољопривреди.

Конобари у просеку очекују месечно око 1.400 евра, али им је просек око 60.000 динара. Кувари би за свој рад хтели минимално 1.480 евра, но они су боље плаћени од конобара. Собари месечно у просеку очекују минимално 1.145 евра, рецепционари сматрају да би за свој рад требало да добију минимално 1.259 евра, а продавци у просеку очекују плату од 1.105 евра... Док у Удружењу хотелијера и угоститеља Србије процењују да у угоститељству тренутно недостаје око двадесетак хиљада радника, на бироу рада из области угоститељства овог маја послодавци су пријавили потребе за запошљавањем 112 конобара и двоструко више кувара (223).

Шта ти људи тамо раде и због чега не налазе посао, ако већ влада толика јагма за радном снагом у овој области привреде?

Драган Цветковић, председник Самосталног синдиката угоститељства и туризма Србије, истиче да радници који имају диплому и завршену школу за конобаре и куваре могу веома брзо да добију посао, али им газде нуде мизерне плате, што они с правом одбијају.

– Зато нам и одлазе радници даље, ван земље, а онда се послодавци жале да не могу да нађу квалитетну радну снагу. Ипак, не мислим да говоре истину, јер је истина да послодавци заправо неће довољно да их плате, већ их пријављују на минималну зараду. Коме би то одговаралао за такав захтеван рад – пита се Цветковић, додајући да у Србији има неколико врхунских угоститељских школа у којима се и те како школује квалитетан угоститељски кадар.

– Такви образовани све више одлазе, јер послодавци овде гледају само свој интерес, а код нас долазе из других држава, а притом ни не знамо колико су обучени за рад, посебно ти конобари и кувари. Иначе, плате конобара су одувек биле мале, јер их послодавци третирају као запослене који док раде добијају бакшиш. Ипак, заборављају да је таква накнада добра воља гостију. То не значи да треба да имају мизерне зараде – сматра Цветковић.

Београђанин Игор С. ради већ више од годину дана ради као конобар у једном омањем престоничком локалу. Каже да му је плата у почетку била мала, на нивоу медијалне зараде, али сада има већу зараду, посебно због бакшиша.

– Почео сам с педесетак хиљада, а сада зарадим двоструко више. Додуше, пошто газди недостаје још радника, ја обављам више дужности и недељно одрадим више од 40 сати. Превасходно сам конобар, али каткад морам и да оперем судове, да припремим кафу, чај... Кад тако погледам, онда ја јесам мало плаћен. Но, ипак сам задовољан јер сам пријављен – не жали се он.

За разлику од њега, који ради у свом родном граду, радници на приморју за које у сезони влада велико интересовање стижу углавном с подручја бивше државе, преноси портал www.seebiz.eu. Један од њих је Немања Марковић, из Сомбора, који у кухињи једног шибеничког хотела ради последње две године.

– Раније смо радили сезонски у другим местима, али су нам предложили да радимо овде, пошто су услови добри, и зато сам овде остао толико дуго. Пре свега, због плате која је знатно већа него што је у Србији. Плата нам је два-три пута већа – казао је Немања.

Да би се проблем ниских зарада и мањака кадра што пре решио, из Самосталног синдиката угоститељства и туризма Србије предлагали су потписивање гранског колективног уговора са унијом послодавца, али у тој намери нису успели.