Партијски кадрови гуше општине

Број запослених у локалној самоуправи у року од четири године од ступања на снагу новог закона, којим ће бити решено питање статуса запослених у локалној самоуправи, требало би да буде смањен са 22.000 на 12.000. Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, нада се да ће тај закон бити усвојен у току наредне године. Он у разговору за „Политику” наглашава да се то показало као неопходна мера, јер је „пракса показала да свака промена власти доводи до повећања броја запослених у локалној самоуправи”.

– Чини се да је критеријум за запошљавање био управо политичке природе. Зато је важно да законом ограничимо број запослених у локалној самоуправи, који би одговарао неким стандардима,aто је отприлике један до један и по промил у односу на број становника општине. То је у најгрубљим цртама, наравно – каже Марковић.

Али чињеница је да ће око 10.000 људи у том четворогодишњем периоду да остане без посла.

Биће ту и природног одлива, јер ће неко од тих 22.000 запослених свакако отићи у пензију. Други ће отићи путем социјалног програма. Мислимо да из фонда игара на срећу и других фондова које би обезбедила република можемо доћи до тога да тај одлазак буде искључиво добровољан. Постоје општинске управе које су заиста феномени, као што је Лесковац са 700 запослених. Лесковац и Шабац су градови приближно истих карактеристика, а у шабачкој управи ради око 150 запослених.

Који ће бити критеријуми за останак људи на послу?

То нећемо радити ми као република, већ локалне самоуправе. Њихова ће бити обавеза да то сведу у оквире, јер једноставно неће бити новца да плаћају све те људе.

Али неко мора да постави критеријуме по којима би људи остајали на послу, односно били отпуштани.

Основни критеријуми биће рађени у сарадњи са Министарством за рад и социјалну политику, али циљ је да људи добровољно оду. Кад сам био у Лесковцу, видео сам да тамо људи немају шта да раде. Дођу на посао, седе у канцеларији и после оду кући. Надам се, по логици ствари, да ће ти људи да оду кад им се понуди да оду.

Колико Вам реално изгледа да ће неко ко, како кажете, не ради ништа, а прима плату, добровољно да напусти такву позицију?

Општина ће морати да нађе механизам. Ако то не буде добровољно, онда ће морати преко измена аката о систематизацији радних места. Ми ћемо законом да их обавежемо на тај акт и онда ће из године у годину морати да смањују број запослених.

Рекли сте да би и државна управа требало да претрпи реформе. Колико у државној управи има запослених?

Нешто више од 27.000 без БИА, МУП-а, Војске и Управе за извршење заводских санкција.

Посебни саветници и помоћници министара су углавном запослени по уговору. Да ли и они спадају у ту групу?

Не, не. Помоћници министра су државни службеници на положају. То је највиши службенички статус, врх професионалне каријере...

А шта је са саветницима?

Посебни саветници су, по Закону о државној управи, особе које може да ангажује министар по уговору који се закључује између министра и те особе. Они спадају у кабинет и не улазе у систем државних службеника и намештеника.

Дакле, не улазе у 27.000 запослених у државној управи?

Ми их исказујемо у оквиру тог броја, мада они по закону нису државни службеници и намештеници.

Колико има саветника у овој влади?

По закону, могуће је да министарство има од једног до три саветника, у зависности од величине министарства.

А ако је неко и потпредседник владе и министар?

На захтев овог министарства укинут је један од та два кабинета. Нико не може да има два кабинета. За разлику од претходне владе, где се баратало много већим бројем запослених, те кабинете успели смо да смањимо и то не мало. Свели смо на по 17–18 запослених у кабинету.

Ко има најбројнији кабинет?

Премијер има 22 особе у кабинету. У прошлој влади, рецимо, потпредседник владе имао је 37 запослених у кабинету, а сада 17.

Кажете да је проблем државне управе то што је неконкурентна с платама у приватном сектору, па долази до одлива стручних кадрова. Како ћете зауставити тај одлив мозгова, кад кажете да је идеја да у наредне две године више плате стагнирају да би се повећале ниже (секретарицама, возачима...). Који стручњак ће пристати на то?

Слажем се да је то извесна контрадикторност, али реч је о томе да је распон исувише велики. Конкретно, моја секретарица и возач имају по 15.600 динара. Однос у платама 1:9 у реду је, али под условом да та најнижа плата није толико мала.

Колика је Ваша плата?

Плата министра је мања од плате помоћника министра, што не кажем да је нормално. Моја плата је око 100.000 динара, а помоћник министра има 110.000. Али, реч је о томе да ће високе плате остати високе.

На кога се онда односе те промене плата?

Проблем је са високообразованим млађим људима који немају одређени број година стажа и имају звање самосталног или вишег саветника чија је плата око 50.000 динара. Млађи саветник, за кога се подразумева да има факултет и положен државни испит, стартује са 30.000 динара. Онда имате ситуацију да се млади човек од 30 година, са 32.000 динара плате, сусреће са колегама и другарима из невладиног сектора или из приватних компанија, који са истом школом и истим знањем имају доста веће плате.

Шта предвиђа нови закон о локалним изборима? Најављујете тзв. баденски изборни систем. Шта то подразумева?

Суштина је у систему који се ослања на елементе и већинског и пропорционалног – већинског у оним квалитетима које он даје приликом избора и односа бирача и изабраног лица. Кандидати се, дакле, на изборима појављују именом и презименом и гласа се као на већинским изборима. Странке ће, дакле, добро да размисле ког кандидата ће да понуде, јер ће људи знати за кога гласају. Али с друге стране, кад се скупе ти гласови са свих изборних места расподела ће се вршити по формули за пропорционални изборни систем.

Шта то конкретно значи?

Конкретно, имате три кандидата једне странке на бирачким местима у једној изборној јединци, који добију по 100, 150 и 200 гласова, што значи да је странка добила 450 гласова. Нека друга странка је, рецимо, добила 320 гласова, а трећа партија 300 гласова. Тада се подела мандата међу странкама обавља као у пропорционалном систему.

Да ли у тој ситуацији може да се догоди да човек који је добио највише гласова од свих кандидата једне партије не уђе у парламент као њен представник, односно да странка његово место да неком другом?

Не, зато што ћемо ми предвидети да је странка дужна да мандате да онима који су добили највеће поверење грађана. То и јесте циљ да се смањи власт партија над гласовима бирача. Јер ми као гласачи у тренутном систему, који је потпуно бесмислен на локалном нивоу, дајемо глас партији, а немамо елементарну идеју ко се сакрио иза имена партије и њеног лидера. Ми видимо нека имена на листи, можда и познајемо два-три човека, али нама нико не гарантује да ће ти људи и да уђу у парламент.

Мислите да ће странке заиста да бирају најквалитетније људе?

Не морају, нека изађу са ким хоће. Али они који изађу са неквалитетним кадровима, неће добити гласове. Па, питање је и да ли би уопште људи гласали за неке који сада седе у Скупштини Србије, а да су се на изборима појавили именом и презименом. Не верујем да ће се странке усудити да у оваквом систему ризикују са истим људима. Још један квалитет ових измена јесте што постоји велика шанса да ће се странке потрудити да уведу нове људе у политику.

Али странке ће се суочити и са ризиком да ће у парламенту имати људе који можда неће бити спремни да увек следе политику странке, јер ће рећи да су они на своје име добили те гласове и да не могу да раде нешто за шта мисле да није у интересу оних који су их бирали.

Ми и даље имамо уставну одредбу да се мандат може ставити на располагање странци.

Говорите о бланко оставкама.

То је уговор који би морао да се закључи између странке и посланика или одборника.

Што, иначе, критикују у ЕУ.

Да, критикују. Чињеница је да то нигде не постоји на тај начин. То је наш изум. Али је увек постојао одређени морални однос, и људи се не одлучују тако лако, ако је странка стала из њих, да јој окрену леђа.

Али шта ће се десити ако одборник или посланик гласа супротно одлуци странке?

У ситуацији кад он има потписан уговор, који је предвиђен Уставом Србије, странка ће моћи да га замени. Кад нема потписан уговор, не може да га замени.

Колико онда тај уговор обесмишљава све промене у изборном систему?

Рекао бих да ове промене више обесмишљавају сам уговор, јер ће странке ићи на његову примену само у најдрастичнијим случајевима деловања супротно политици коју заступа та странка. Неће више моћи да се заступа идеја слепе послушности, јер тешко ће се странка одлучити да замени човека који је, рецимо, добио више од 50 одсто гласова странке у својој изборној јединици, зато што се, на пример, посвађао са председником општинског одбора.

-----------------------------------------------------------

Странке по новом

Најављивали сте и нови закон о политичким странкама, а једна од његових последица требало би да буде и смањење броја странака.

Није само то циљ. Желимо да успоставимо основ да се касније мере које ће следити односе на мањи број субјеката који ће се лакше контролисати. У овом моменту имамо формално више од 600 таквих субјеката. Замислите било коју правну норму коју треба да примените на толиком броју субјеката. Закон о политичким странкама заправо је добра основа за реформу оквира у којем делују странке.

Када ће бити донет тај закон?

До краја године ће ући у процедуру. Уследиће веома кратак рок од шест месеци за пререгистрацију странака.

Колико ће бити потребно потписа за регистрацију странке?

Биће потребно 5.000 оверених потписа, а ако у два изборна циклуса странка не успе да уђе у парламент, републички или покрајински иде се на пререгистрацију. За странке националних мањина биће потребно 500 оверених потписа.

-----------------------------------------------------------

Албанцима врата отворена

Албанци на југу Србије су учешће у раду Координационог тела условили признавањем „Унмикових” диплома. Влада је одлучила да призна дипломе са печатом Унмика, али не и оне на којима пише „Косово република”. Албанци ни тиме нису задовољни.

Не знам да ли им то смета. Координационо тело заиста ради. То виде и Срби и Албанци. Ако се Албанци не укључе у рад тог тела, то нас неће омести у реализовању наших планова, али ако би се укључили свима би нам било много лакше. Нека одлуче сами. Врата су им отворена.

Најавили сте отварање високошколских установа у Медвеђи, а могуће и у Бујановцу и Прешеву. Који ће факултети бити отворени?

Знам да ће са Нишког универзитета Економски и Правни факултет отворити огранке. Министарство просвете нам помаже и не могу да прецизирам до краја који ће све бити отворени. Али направићемо широк дијапазон да би сви млади људи могли своја интересовања да задовоље. Не верујем да ће бити неки факултет за који постоји један заинтересован, али 90 одсто њих ће моћи да се нађу у томе.

Шта ће бити са онима који би да иду на неки факултет који не постоји доле? Да ли ће да иду у Приштину?

Никако не бих саветовао одласке у Приштину. То увек може бити извор одређених проблема. Мислим да они преузимају велики одговорност за своју будућност бирајући где ће да стичу високо образовање. Заиста мислим да ће свако од њих препознати свој интерес и високо образовање стицати на факултету који им је у комшилуку.

Да ли се размишља о могућности нострификација диплома из Приштине?

Апсолутно не. То не долази у обзир. Нострификују се дипломе из Тиране, Скопља, Британије, али никако не можемо из наше државе.