Великани с обе стране катедре

Прва београдска гимназија ове седмице прославила је 185 година постојања и рада. Како јој име каже, то је најстарија гимназија престонице. Трезор је педагошке баштине, импозантан архив просветног рада, бележница развоја овдашњег школства која неуморно окреће нови лист сваког септембра и исписује странице живота куће знања у којој се не одступа од традиционалних вредности и не бежи од образовања будућности. Прва београдска прва је жеља значајно већем броју малих матураната него што у крилу ове времешне даме просветитељства има места за најмлађу генерацију гимназијалаца. Уписна квота у овој школи „плане” у првом кругу првог уписног рока.

У актуелној уписној трци јагма за место, очекује се, биће и већа него иначе јер од септембра максималан број ђака у једном одељењу неће бити 30, као до сада, него 28. У складу с тим, школе су морале да коригују план уписа. У Првој гимназији дошло је до промена и у броју ученика и у броју одељења њена три смера. И у наредној школској години дочекаће прваке у пет одељења природно-математичког смера, што значи укупно 140 ученика, а лане је на овом одсеку примила десет првака више. Годинама је уписивала по 40 ђака у два одељења специјализована за ученике с посебним способностима за рачунарство и информатику, али сада ће оформити једно такво, популарно звано – ИТ одељење у коме има места само за 20 првака. На друштвено-језичком смеру уписаће 84 ђака, што значи одељење више него лане, када је примила 60 првака наклоњених друштвеним наукама. Ова школа никада није имала потешкоће да попуни планиран број места у првом разреду, њен је вечити „проблем” што нема места да прими све мале матуранте који желе да у клупама Прве стекну гимназијско образовање.

Из најстарије престоничке гимназије 260 матураната сада крећу у поход на индексе, на прагу су високог образовања, и не би чудило да су међу њима будући истакнути представници академског миљеа и интелектуалне елите Србије.

Плејада знаменитих личности наше националне историје, али и науке и образовања, књижевности, музике, ликовних, драмских уметности били су ђаци или професори ове школе. За 185 година трајања више пута мењала је место и назив. Основана је давне 1839. године. Првих пола века постојања звала се Гимназија београдска.

– У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве у Улици краља Петра број 4, названој тако да подсећа да је најстарији син кнеза Александра Карађорђевића, кнежевић Петар Карађорђевић (доцније краљ Петар Први), ту похађао сва четири разреда гимназије. На овом месту је у јуну 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите, чему је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић – детаљ је из школског живота.

Јубилеј Прве београдске гимназије, која је 18. јуна на Дан школе свечаном академијом прославила 185. рођендан, био је велики прзник српске просвете.

– Поштујући јединствену историју ове школе и њене великане сусрећемо се са изазовима које доноси данашњица. Изузетно смо задовољни потенцијалом и васпитањем генерација које данас уписују и завршавају Прву београдску гимназију. Уз предан рад и ентузијазам професора са дугогодишњим искуством, али и доста младих колега који су се у последњој деценији у нашој школи посветили племенитом позиву просветних радника успевамо и даље у ономе што треба да буде важан сегмент образовно-васпитног рада, а то је да у гимназијским клупама стасавају образовани и добри људи – каже за „Политику” Александар Андрејић, директор Прве београдске гимназије.

Како истиче, на свечаности поводом значајне годишњице школе ученицима додељено више од 150 награда, а Вукову диплому ове године завредео је 21 матурант. Због своје изузетне просветитељске улоге, Прва београдска гимназија проглашена је за споменик културе. Андрејић подсећа да је за укупан допринос развоју образовања и васпитања ова школа заслужила најзначајније признање које додељује просветни врх – Светосавску награду, као и да је на последња два спољашња вредновања гимназија оцењена највишом оценом.

Зидови сликани историјом

На зидовима импозантног школског здања у Улици цара Душана 61, које је по пројекту архитекте Милице Крстић наменски саграђено за Прву београдску гимназију 1938. године, дакле, читав век након њеног оснивања, нижу се потрети некадашњих ученика и наставника ове просветне институције којом се српско школство поноси. Међу њима су: краљ Петар Први, Љубомир Ненадовић, Степа Степановић, Радомир Путник, Живојин Мишић, Драгутин Димитријевић Апис, Гаврило Принцип, Светозар Марковић, Слободан Јовановић, Бранислав Петронијевић, Милован Глишић, Милан Вујаклија, Стеван Сремац, Лаза Лазаревић, Петар Кочић, Војислав Илић, Јован Скерлић, Корнелије Станковић, Стеван Стојановић Мокрањац, Оскар Давичо и многи, многи други. Велики писац и универзитетски професор Милован Витезовић чувени роман „Шешир професора Косте Вујића” посветио је легендарном професору и изванредној генерацији гимназијалаца ове школе, међу којима су били Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Милорад Митровић, Јаша Продановић, Богдан Поповић...