Српска враћа „Боже правде” и грб Немањића

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Седамнаест година након што је оспорена химна „Боже правде” могла би поново постати део церемонијала у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске ће на наредној седници, која почиње 2. јула, расправљати о Нацрту закона о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне. Овим нацртом предвиђа се својеврсно враћање химне „Боже правде” и грба Немањића. Ова српска обележја, по том предлогу, не би званично постала ентитетска, али би се њиме законски омогућила њихов употреба у Републици Српској.

Предлагач закона је председник Скупштине РС Ненад Стевандић, а предлоге је позитивно оценила и Влада РС. У Нацрту закона о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, које је предложио Стевандић наводи се: „Заједно са истицањем заставе и грба/амблема Републике Српске и извођењем химне Републике Српске могу се истицати заставе и грбови и изводити химне страних држава с којима Република Српска има потписан Споразум о успостављању специјалних паралелних односа, односно држава са којима поједини или сви конститутивни народи и остали или грађани у Републици Српској имају заједничко историјско, културолошко и традиционално наслеђе.”

Наиме, грб Немањића и химну „Боже правде” у Републици Српској је 2007. оспорио Уставни суд БиХ. Српска је проводећи одлуку тог суда потом усвојила нову химну под називом „Моја република”, а грб Немањића је замењен амблемом РС.

Грб Немањића и песма „Боже правде” симболи су са којима се идентификује доминантан број житеља Републике Српске, а они су и на Свесрпском сабору потврђени као универзални српски симболи. „Сабор потврђује да је химна ’Боже правде’ свесрпска химна, а да је двоглави орао Немањића национални свесрпски грб”, наводи се у закључцима.

Предложене законске измене вешто су осмишљене како би се избегле правне замке и потенцијалне осуде Уставног суда БиХ. У Стевандићевом предлогу заправо се нигде и не помињу конкретно „Боже правде” и грб Немањића. Такве формулације не остављају простора да се симболи прогласе увредљивим за Бошњаке и Хрвате, јер они нису директно проглашени ентитетским обележјима, већ посредно, путем Споразума о специјалним и паралелним везама, који је, на основу права на такве везе из Дејтонског споразума, потврдила и Парламентарна скупштина БиХ.

У образложењу ових законских измена наводи се да ће се приликом церемонијалних извођења прво интонирати „Моја република”, као што ће централно место при истицању и даље имати амблем РС.