Srpska vraća „Bože pravde” i grb Nemanjića

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Sedamnaest godina nakon što je osporena himna „Bože pravde” mogla bi ponovo postati deo ceremonijala u Republici Srpskoj. Narodna skupština Republike Srpske će na narednoj sednici, koja počinje 2. jula, raspravljati o Nacrtu zakona o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne. Ovim nacrtom predviđa se svojevrsno vraćanje himne „Bože pravde” i grba Nemanjića. Ova srpska obeležja, po tom predlogu, ne bi zvanično postala entitetska, ali bi se njime zakonski omogućila njihov upotreba u Republici Srpskoj.

Predlagač zakona je predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić, a predloge je pozitivno ocenila i Vlada RS. U Nacrtu zakona o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne, koje je predložio Stevandić navodi se: „Zajedno sa isticanjem zastave i grba/amblema Republike Srpske i izvođenjem himne Republike Srpske mogu se isticati zastave i grbovi i izvoditi himne stranih država s kojima Republika Srpska ima potpisan Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa, odnosno država sa kojima pojedini ili svi konstitutivni narodi i ostali ili građani u Republici Srpskoj imaju zajedničko istorijsko, kulturološko i tradicionalno nasleđe.”

Naime, grb Nemanjića i himnu „Bože pravde” u Republici Srpskoj je 2007. osporio Ustavni sud BiH. Srpska je provodeći odluku tog suda potom usvojila novu himnu pod nazivom „Moja republika”, a grb Nemanjića je zamenjen amblemom RS.

Grb Nemanjića i pesma „Bože pravde” simboli su sa kojima se identifikuje dominantan broj žitelja Republike Srpske, a oni su i na Svesrpskom saboru potvrđeni kao univerzalni srpski simboli. „Sabor potvrđuje da je himna ’Bože pravde’ svesrpska himna, a da je dvoglavi orao Nemanjića nacionalni svesrpski grb”, navodi se u zaključcima.

Predložene zakonske izmene vešto su osmišljene kako bi se izbegle pravne zamke i potencijalne osude Ustavnog suda BiH. U Stevandićevom predlogu zapravo se nigde i ne pominju konkretno „Bože pravde” i grb Nemanjića. Takve formulacije ne ostavljaju prostora da se simboli proglase uvredljivim za Bošnjake i Hrvate, jer oni nisu direktno proglašeni entitetskim obeležjima, već posredno, putem Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama, koji je, na osnovu prava na takve veze iz Dejtonskog sporazuma, potvrdila i Parlamentarna skupština BiH.

U obrazloženju ovih zakonskih izmena navodi se da će se prilikom ceremonijalnih izvođenja prvo intonirati „Moja republika”, kao što će centralno mesto pri isticanju i dalje imati amblem RS.