Звезда из Чикага

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. новембра – „Ово што се сада догодило доказ је да је Америка још увек земља у којој је све могућно”, прокоментарисао је Барак Обама маси подржавалаца синоћ у Чикагу своју изборну победу. То, да је „све могућно”, доказивао је и претходно – својим животом. Готово од рођења, пре 47 година…

Угледао је свет на Хавајима, као плод канзаске белкиње Ен Данам и кенијског црнца, студента, Барака Хусеина Обаме, који му је наденуо истоветно име. Породица му се, међутим, распала кад је имао две године, тако да је прилику да оца упамти добио само кад је овај дошао једном да га посети, пре него што је погинуо у аутомобилској несрећи, 1982. у домовини на истоку Африке.

Мајка се (чији је живот 1995. прекратио канцер) у међувремену удала за другог изабраника муслиманског порекла, Индонежанина Лола Сутора, па се у Џакарти школовао до десете године. Шаље га, затим, на одгој код бабе и деде и у Хонолулу је 1979. завршио гимназију.

С пунолетством је почела одисеја којом га је, корак по корак, а често и у скоковима, довела до статуса будућег „најмоћнијег човека света”, за каквог важи председник САД. Стартовао је као студент у Лос Анђелесу, да би две године касније прешао на елитни, њујоршки Универзитет Колумбија, где 1983. добија диплому политиколога, специјалисте за међународне односе. Следећих пет година ради у Њујорку, па у Чикагу. Махом у организацијама за помоћ незбринутима. Године 1988. замењује атеизам хришћанском вером и уписује право на престижном Харварду, где осваја прву титулу првог црначког председника у историји – универзитетске Правне ревије. По стицању дипломе доктора права, враћа се у Чикаго. Истиче се у акцијама за регистрацију бирача, а од 1992. предаје уставно право, све до 2004. када његова политичка каријера (почета 1996. у Сенату Илиноиса) добија узлет какав се ретко виђа било где у свету.

Те године одржава „бриљантан говор” на конвенцији Демократске партије, приликом кандидовања Џона Керија на изборима за шефа државе, а затим осваја, огромном већином гласова, место у федералном Сенату. После само 25 месеци таквог стажа, фебруара прошле године упушта се у трку за демократску председничку номинацију.

(/slika2)Признатог политичког талента, ипак је доживљен као „жутокљунац” који само може да допринесе живописности игре страначких џинова, а не да се домогне главне улоге. Испоставља се, међутим, да поседује ванредну моћ мобилизације и људства и финансијских и медијских средстава, па у маратонском унутарстраначком надметању побеђује све конкуренте, међу којима и дуго фаворизовану бившу „прву даму” и њујоршку сенаторку Хилари Клинтон, и Џозефа Бајдена, кога потом узима за свог потпредседничког кандидата.

На старту свог победоносног пута, анкете су показивале да већина грађана „никад за њега није чула”. Само две године касније изгласали су га за првог црначког председника ове земље.

У Белу кућу ће као њен шеф ући, по протоколу, 20. јануара 2009. Заједно са супругом Мишел (44) – такође харвардским доктором права, с којом је у браку од 1992. године – и њихове две кћерке Малијом (10) и Сашом (7). Прва црначка „прва дама” најавила је да неће на себе преузимати политичке роле, мада је у изборној кампањи играла запажену улогу.

У маратону ка Белој кући, Обама је издржао прилично велика искушења. Оптуживан је да је „прикривени муслиман, потајне разорности” (а хришћанин је), да је повезан с давнашњим левичарским диверзантом, да је задојен „експлозивним порукама” бившег му проповедника, што је као гимназијалац пробао дрогу, што својим програмом намеће „неприхватљиви социјализам”, као и да „није довољно патриота”, да је „попустљив према спољним непријатељима”…

Ништа од тога није спречило његов убедљиви јучерашњи тријумф над републиканским ривалом Џоном Мекејном (72). Грађани су поверовали у Обамине речи, с квалитетом врсног говорништва, да ће раскинути с непопуларним „бушизмом”, да ће се заложити за више социјалне правде, да ће настојати да у спољној политици шири метод дијалога, а не наметања и примене силе (осим против Ал Каиде и талибана у авганистанско-пакистанском региону). Поверовао му је и свет, доживљавајући га као „боље лице” Америке.

И сам се осећа „грађанином света”. Скупови његове родбине личе на састанке Уједињених нација, каже нова политичка звезда из Чикага, алудирајући на њену мешавину – раса, култура, језика, религија…

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Мекејн осам пута слабији у Београду

(/slika3)Журка на којој гости и, више од свих, домаћин свако мало притрчавају телевизорима и занесено прате шта се дешава хиљадама километара далеко, не може да ваља. Тако је изгледала изборна ноћ коју је америчка амбасада организовала у Медија центру, али нико се није жалио на лош провод. Атмосфера је, као што су представници амбасаде обећали на почетку бдења, била карневалска.

Бирано друштво са српске политичке и јавне сцене могло је да доживи како изгледа промоција кандидата за председника земље којој је једна од престоница Холивуд. Гроздови балона осликани у америчке заставе су се спуштали ниско са таванице и лепршали са свих зидова, минијатурне заставице су биле на врху чачкалица забодене чак и у коктел-сендвиче, аниматор у фраку и под цилиндром окићеним „звездама и пругама” шетао се између званица, одушевљено клицање на митинзима у Америци разлегало се са телевизора подешених на Си-Ен-Ен и Фокс и мешало се са грајом у Медија центру, живахном и више него што налаже дипломатско куртоазни тон. Особље амбасаде изражавало је задовољство што се светска јавност толико занима за збивања у њиховој домовини.

- Америка ће увек имати место у машти људи зато што је земља снова, ризика, нада и амбиција - рекла је Џенифер Браш, заменица амбасадора.

Да је улог ових избора био и опстанак америчког сна настоји да верује и Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије, који је казао да је у нападима којима је обасипан Обама препознао критике које су упућиване грађанској политичкој сцени у Србији.

- Обама је отеловљење америчког сна, који је потребан и Србији. Ако такозвани губитник буди наде целог света и постаје председник најмоћније државе, и ми имамо право да верујемо да припадамо генерацији која ће животу у Србији вратити смисао - казао је Јовановић.

Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије, суздржано је напоменуо да ће промене у Америци имати велики утицај на светску привреду.

- Главни изазов за Америку и у предизборном периоду и у постизборном периоду јесте економија. За грешку је потребно двоје и не треба кривити само Америку. Потраживања са америчког тржишта некретнина Европљани су куповали и препродавали и тако је криза стигла до нашег континента. Ипак, ако се проблем реши тамо одакле је дошао, свима ће бити лакше - оценио је Јелашић.

Опрезност у прогнозама за опоравак светске економије и међународних односа у току ноћи сменило је све снажније уверење да Обама побеђује, као што је већ победио на гласању у Медија центру са 313 гласова наспрам Мекејнових 43.

Камерон Мантер, амбасадор САД у Београду, остао је неутралан али доброг духа, чак и када су га новинари салетели да им да изјаву која није била предвиђена протоколом. Ипак, из њега нису успели да извуку ништа више од потврде да ће Америка, без обзира на то ко ће се уселити у Белу кућу, наставити да подржава људска права, бори се против ширења тероризма и помаже интеграцију некада комунистичких и социјалистичких земаља у капитализам и у европску економију.

Док је Обамина победа постајала све изгледнија и тензија сплашњавала, новинари су се већ разилазили. Неколико најупорнијих је чекало долазак Бориса Тадића, али отишли су чим су обавештени да се председник Србије ипак неће појавити у Медија центру. Пред зору, разговори су одлутали од избора. Дремљивост је пресечена после пет сати, када је буран пљесак поздравио вест да је Обама постигао недостижну предност. После Обаминог тријумфалног говора, за оне који су још имали снаге приређен је рани доручак.

В. Вукасовић