Асфалтирање као државна тајна

Колико је асфалтирано улица у Београду у једној години, колико је директора фирми после приватизације постало власник тих предузећа, колике су плате појединих функционера...

Ово су само нека од питања на које су надлежне институције ускратиле одговоре невладиним организацијама које су, годину дана по усвајању Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, покушале да провере како се у пракси остварује право јавности да зна. Ово је само показало да су у Србији и данас многи наоко обични подаци заправо тајна.

Једна од највећих препрека за слободан приступ информацијама јесте читава шума прописа о тајнама. Процењује се да постоји чак 400 (законских или подзаконских) акта којима је регулисано то подручје. Радна група Центра за унапређивање правних студија управо је завршила закон о тајнама с циљем да се "обезбеди законито поступање са тајним информацијама и спречавање незаконитог приступања и коришћења тајних информација".

Будући закон појасниће када одређени подаци стичу ознаку тајних, када престају то да буду, ко може да класификује информације, ко може да их користи, како се тајне штите и ко ће то надгледати.

Аутори текста наводе да је "информација од интереса за Републику Србију сваки документ или информација којом располаже орган јавне власти која се односи на безбедност, одбрану, територијални суверенитет и интегритет, заштиту уставног поретка, јавног интереса или људских права и слобода", односно да је "тајна информација она која је заштићена од неовлашћеног приступа и означена одговарајућим степеном класификације". Такви подаци могли би да буду означени као државна тајна, строго поверљива тајна, поверљива или интерна тајна. Овај закон, међутим, не регулише домен пословних, професионалних и других тајни.

Информација се може означити тајном ако се односи на националну безбедност, спољне послове, обавештајне и контраобавештајне активности државе, укључујући системе, уређаје, пројекте, планове, научна истраживања, технологије и економске и финансијске послове од значаја за њих. Право да податак означи тајним имао би "функционер који руководи органом јавне власти, у складу са законом, односно другим прописом". То би могли да учине председник Републике, председник Народне скупштине, председник владе, председник Уставног, односно Врховног суда, министри у чијој су надлежности национална безбедност, спољни послови и слично, републички јавни тужилац, начелник Генералштаба Војске Србије и директор Безбедоносно-информативне агенције. Податак једном означен као тајни не мора такав да остане довека, па надлежни органи имају обавезу да повремено проверавају да ли има основа да се са информације скине таква ознака. Генерално, предлаже се да "рок трајања" државне тајне буде 15 година, за строго поверљиву тајну десет, поверљиву пет, а интерну тајну две године.

Предвиђено је и постојање директората за заштиту тајних информација који би, као орган владе, обезбеђивао примену стандарда и прописа у овој области. На челу би био директор који би имао заменика. Надзор над применом закона и других прописа у овој области имао би генерални инспектор, самосталан и независтан орган у вршењу своје надлежности, који не прима налоге од других органа и који, поред осталог, утврђује прекршајну одговорност. Бирао би га парламент баш као и пет специјалних инспектора који би му помагали у раду. Новчане казне од 50.000 до 500.000 динара предлажу се ако се, рецимо, тајном означи информација која то није, ако се информација класификује без образложења, уколико надлежни орган не спроведе периодичну проверу и због сличних пропуста.

До тајних информација могли би да дођу и појединци и предузећа уколико после одређене процедуре и провере добију сертификат од директората. Дозволу за увид у тајне могли би да добију и странци. Без посебних одобрења и на основу функције, право приступа и коришћења оваквих података имали би председник Републике, председник и потпредседник владе, председници Народне скупштине, Уставног и Врховног суда, републички јавни тужилац, заштитник грађана, повереник за јавне информације, директор директората и његов заменик и генерални инспектор за заштиту тајних информација.