Узлет „Нвидије” историја берзе није забележила

Када је прошле недеље америчка „Нвидија”, произвођач чипова, постао највреднија америчка компанија на свету и скинула са трона технолошког гиганта „Мајкрософт”, а пре тога и произвођача ајфона „Епл”, јавност се у неверици запитала шта сада ово значи и каква је њена позиција. Је ли она тренутна на трону и шта треба урадити па бити први у оваквој конкуренцији? Колика је заправо та моћ, а колики капитал, колики ће порез да плати и шта то значи за матичну државу, али и за земље са којима послује?

Ненад Гујаничић, главни брокер брокерске куће „Моментум секјуритис”, потврђује да је протекла седмица, истина накратко, донела нешто што је пословни свет већ дуго слутио. Амерички дизајнер чипова „Нвидија” (НВИДИА) постао је највећа компанија на свету и то након узлета који берзанска историја раније није забележила.

– Када је крајем 2022. године јавности представљен четбот чет (ГПТ), кренуо је успон ове фантастичне компаније која доминира тржиштем чипова за покретање система на бази примене генеративне вештачке интелигенције. Главне технолошке компаније протеклих годину и по дана биле су „гладне” „Нвидијиних” чипова који омогућавају функционисања великих језичких модела, то јест нуде генерисање одговора, налик људским, на свакојаке упите које корисници могу поставити. Ова огромна тражња највећих технолошких компанија, попут „Мајкрософта”, „Амазона” и „Гугла”, снажно је погурала финансијске резултате „Нвидије”, те сада у једном тромесечју ова компанија испоручује резултате које раније није могла достићи за годину дана – каже Гујаничић.

У овој фискалној години „Нвидија” очекује приход од око 120 милијарди долара, што је дупло боље у односу на прошлу годину када је забележена још већа експанзија. Нето профит се очекује на нивоу од око 63 милијарде долара, што би био више него двоструко увећан крајњи резултат у односу на годину пре.

– Ове профитне маргине најбоље показују какав положај ова компанија има на тржишту. Када је „Интел” доминирао глобалним тржиштем процесора, остваривао је бруто профитну маржу већу од 60 процената, док „Нвидија” у протеклим кварталима остварује овај резултат на нивоу од 77-78 одсто, што јој омогућава нето профитну маржу већу од 50 процената (од два долара прихода један је чист профит) – истиче наш саговорник.

Инвеститори су, напомиње, ову доминацију потврдили на берзанском терену. Прошле седмице „Нвидија” је достигла тржишну вредност од 3,33 хиљаде милијарди долара и престигла „Епл” и „Мајкрософт” који су се протеклих месеци смењивали на челу листе највећих светских компанија. Иако је дошло до смене, настављена је доминација технолошких компанија која траје већ више од једну деценију. Ове компаније су махом стациониране у Америци, а каква је то доминација у глобалним оквирима, можда најбоље говори податак да је тржишна вредност „Нвидије” још раније током године премашила збирну вредност највећих немачких компанија окупљених у индексној корпи ДАX 40.

– Брзина раста ове компаније остаће записана у светској берзанској историји – за нешто више од годину и по дана „Нвидија” је увећала тржишну вредност за око десет пута. У основи овог бума стоји велика експанзија пословања и све док се она одиграва тешко може бити говора о некаквом инвестиционом мехуру. Међутим, тај раст пословања је толико велики да улагачи из квартала у квартал са зебњом ишчекују резултате ове компаније која мора да обара све веће и веће границе. Велики профит који су акционари остварили, с једне стране, и страх да ова експанзија негде има свој крај, са друге, чини ову акцију веома колебљивом, па је у свега два дана након освајања светске круне вредност компаније пала за око седам процената (преко 200 милијарди долара) – каже Гујаничић.

Он наглашава да је берзанска историја пуна успона и падова највећих компанија, али је тренутно тешко замислити да би се ускоро на трону могла појавити компанија која није из света високе технологије.

На питање да ли ће то у дужем периоду бити „Нвидија”, одговара да зависи пре свега од успеха шире примене вештачке интелигенције и способности компаније да све бројнију конкуренцију држи подаље од масних профита које остварује.