Вода на дохват корену

Органски полимери, добијени од скроба, имају велику моћ упијања воде и управо зато последњих 20 година у свету налазе све ширу примену: у кабловској индустрији, паковању хране, противпожарној заштити и за производњу биљних култура.

Ова прашкаста једињења чувају влагу у земљишту тако што упијају воду од падавина или заливања и у њој растворена ђубрива, претварајући се у гел: килограм полимера у контакту са влагом везује 150 до 200 литара воде. Када биљке „ожедне” задржана влага је лако доступна кореновом систему.

Органски полимери су биоразградиви, па се могу применити и за производњу органске хране. Поред тога што спречавају да део воде и хранљивих материја оде у дубље слојеве, полимери упијају и површинску влагу, умањујући њено губљење испаравањем, а у земљишту остају активни неколико година, без обзира на промену биљних култура.

Стручна потврда

Да ли вам све ово звучи као реклама? Зато смо се и обратили стручњацима Института за кукуруз „Земун поље”.

– Направили смо серију огледа са полимерима, прашкастим, у гелу, и различите концентрације, а онда и без полимера – рекла нам је мр Слободанка Средојевић, истраживач у групи за агробиохемијску рециклажу агрорезидуа. – Испитивања су обављена са два хибрида кукуруза и њиховим родитељским компонентама. Употребили смо „Super Absorbent Strach Based Polymer“ са еколошки пожељним својствима која су биоразградива.

Експеримент је постављен током 2006. и 2007. године, појаснила нам је мр Весна Драгичевић, истраживач у групи за гајење и искоришћавање кукуруза, додајући да су те две године по температури и количини падавина биле различите: 2006. је била умерена, а 2007. по свему катастрофална, с екстремном сушом у дужем периоду и изузетно високим температурама.

Примена полимера довела је до повећања приноса зрна кукуруза. Утицај је био већи на принос хибрида кукуруза мање толерантних на сушу (повећан је за 28 и 32 одсто), док је код хибрида толерантних на сушу повећање износило два до 12 одсто у 2006. и 2007. години. У климатски неповољној 2007. години приликом огледа са наводњавањем употребљена су 83 кубна метара воде за заливање, али су приноси били нижи него при примени 10 кг по хектару полимера.

– Полимери у шумарству су намењени непошумљеним теренима, и за специфичне услове – објашњава професор др Драгица Вилотић са Шумарског факултета у Београду. Она спроводи низ огледа са полимерима на пепелишту термоелектрана „А“ и „Б“ код Обреновца, и термоелектране Црљани, затим у Ибарској клисури и на пожаришту у Делиблатској пешчари. Засађене су двогодишње саднице црног и белог бора, смрче, тополе, багрема и липе. Покровитељи истраживања, које би требало да дефинише оптималан начин примене и концентрацију полимера за конкретну врсту и одређене услове, јесу Министарство за заштиту животне средине и Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Оплемењује земљиште

По речима др Вилотић, ефективно својство полимера остаје и после много циклуса бубрења (увећања) и смањења честица.

(/slika2)– У земљишту они биљци омогућавају влагу од 12 месеци до неколико година, што првенствено зависи од микроорганизама у земљишту који проузрокују биоразградњу.

На тржишту постоје и суперапсорбери који се добијају из деривата угљоводоника и немају особину биоразградње, због чега временом постају токсични – каже наша саговорница.

На питање да ли је потребно заливање тамо где се користе органски полимери, добили смо одговор да ова сусптанца не искључује наводњавање, али у знатној мери штеди воду која би се употребила за заливање.

– Имајући у виду позитивна искуства са полимерима других земаља, у Србији је неопходно интензивирати започета истраживања – истиче Владимир Марјановић, инжењер шумарства, који годинама „лобира” да се започне са производњом органских полимера. То би било од вишеструке користи, будући да би се за његово добијање употребљавао кромпир који може да се гаји и тамо где ништа друго не успева. А тржиште није тешко наћи: полимери се препоручују приликом гајења расада, подизања воћњака у ратарству, цвећарству, шумарству...

Користе се једноставно: у облику гранула се, заједно са семеном,стављају директно у земљу, или се растварају у облику гела, у који се умачу корен садницаи расада. Може се додати и воћкама у роду, тако што се убацују у земљу поред стабла, а у цвећарству се све чешће употребљавају у облику разнобојног гела, који лепо изгледа у провидној посуди. Резано цвеће које се стави у гел, дуже траје.