Руски искорак на Атлантик

Порт Судан на Црвеном мору, либијски Тобрук на Медитерану, или можда ипак Понт-Ноар на централном Атлантику, где би могло бити прво руско поморско упориште у Африци, питање је које одскора интригира бројне актере и посматраче на Западу. Одгонетка можда није далеко. Наиме, у јеку најава да би генeрал Ахмед Фатах ел Бурхан, командант Суданске армије, у предстојећој посети Москви могао да озваничи предлог (из 2019) о оснивању руске поморске базе у луци Порт Судан и недавног упловљавања фрегате „Адмирал Шапошњиков” у Тобрук због радне посете, председник Конга Дени Сасу Нгесо стигао је ове седмице у петодневну посету Русији (25–29. јуни).

Званични Бразавил и Москва потврдили су да се конгоански лидер данас сусреће са шефом Кремља Владимиром Путином ради разговора о јачању „економске, трговинске, енергетске и сарадње у области безбедности”, наводе афрички и руски медији. Конго иначе одавно важи за једног од најздушнијих војнополитичких и идеолошких партнера Москве у Африци: у марту су две земље прославиле 60 година од успостављања дипломатских односа, када је и озваничен низ споразума о још тешњој сарадњи, између осталог и у домену одбране и безбедности.

Сасу Нгесоу (на власти од 1997) ово је иначе друга посета Русији за мање од годину дана: претходна је била током лањског Економског форума у Санкт Петербургу. Тада је Сасу Нгесо, у својству председавајућег Међународне конференције за регион Великих језера у Африци, затражио од Путина „активну сарадњу Русије на успостављању тоталног мира у централној Африци” – региону који обухвата Конго, ДР Конго, Централноафричку Републику, Камерун и Чад. У међувремену, крајем марта ове године, Путин је обавио низ телефонских разговора са афричким лидерима: Абдурахманом Тајанијем, лидером војног режима у Нигеру, потом са Асими Гоитом, лидером војне хунте у Малију, као и са Дени Сасу Нгесоом. У телефонском дијалогу са лидером Конга потврђена је намера за међусобним „продубљивањем политичких, економских и хуманитарних веза”, пренео је Ројтерс. У наставку интензивног војнодипломатског искорака Москве ка Африци шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров је током турнеје по Црном континенту боравио у јуну и у Бразавилу, главном граду шестог произвођача нафте у Подсахари, иначе чланици ОПЕК-а.

„Подржавамо иницијативу председника Дени Сасу Нгесоа која има за циљ да организује међулибијску конференцију”, рекао је Лавров после састанка са Нгесоом, који такође у Афричкој унији председава комитету на високом нивоу за Либију, пренео је АФП. „Оно што се дешава у Либији је трагедија, чији су аутори НАТО и његове чланице”, оценио је  шеф руске дипломатије додавши да се „исто догодило и у Ираку и у Авганистану, где је Запад желео да наметне своју верзију демократије”.

У међувремену, руски војни материјал распоређен је на разним локацијама у Конгу, још од времена Совјетског Савеза. Тим поводом Москва је 2019. послала у Конго један број војних стручњака ради „сервисирања руске војне опреме и наоружања”, потврдио је тада Дмитри Песков, портпарол Кремља.

Овог пута, сусрет Сасу Нгесо – Путин је, према најавама, заказан током десетог међународног научног форума „Примаковска читања”, који је ове године организован на тему „Русија у глобалном контексту”. Иначе, конгоански лидер је у уторак стигао у Москву са седамдесетпеточланом делегацијом, у којој су и двојица водећих војнобезбедоносних представника, јавио је „Африка интелиџенс”, француски е-дневник специјализован за питања одбране и обавештајних тема на Црном континенту.

Шта би могао бити следећи степен у развоју односа Русије и Конга, државе која се граничи између осталих са Централноафричком Републиком, где већ дејствују руски војни специјалци и ДР Конга – где је званична Киншаса већ објавила наклоност ка јачању армијске сарадње са Москвом, остаје да се види. У тој атлантско–афричкој земљи руске компаније предвођене „Гаспромом” и „Лукоилом” иначе оперишу већ деценијама, док „Росатом” однедавно најављује и своје велике пројекте у домену цивилне експлоатације нуклеарне енергије.