Штедите на детерџентима

На иницијативу Светске организације за заштиту животне средине, пре три године 14 европских министара је прихватило да тестира крв како би се утврдило да ли у њој имаjу супстанцe које садрже производи из кућне хемије. На њихово велико изненађење, код сваког су пронађени трагови не једног, него више десетина хемијских деривата. А како и не би, када нема тог кутка у нашем животном простору где се не употребљава бар један детерџент: тако је „жути“ савршен за кухињу, „плави“ за брзо прање прозора, „бели“ за купатило, за подове „зелени“. Не треба заборавити ни „јединствен“ прашак са специјалном рецептуром за избељивање белог као и за освеживање боја шареног рубља, потом „чудесну формулу“ за прање судова. ..

Професор др Горан Белојевић, специјалиста за хигијену у Институту за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета у Београду, упозорава да са детерџентима треба пажљиво поступати, будући да њиховом претераном употребом наш организам долази у контакт са биолошки активним страним материјама, такозваним ксенобиотицима.

„Претумбација“ хормона

– Детерџенти опстају у земљи и водама зато што их бактерије не разграђују. Осим тога, њих, баш као ни пестициде, није могуће потпуно уклонити из сирове воде уобичајеним пречишћавањем и филтрирањем у фабрикама воде. За сада наука нема поуздан одговор да ли се минималне количине детерџената које се могу наћи у „чесмовачи“ свакодневним конзумирањем нагомилавају у организму. Док се то не утврди, превентивна медицина се залаже за предострожност. Зато и предлаже да се замена за мајчино млеко припрема од флаширане изворске воде – истиче наш саговорник.

(/slika2)Истраживања указују да поједине хемијске супстанце у саставу детерџената могу да изазову праву „претумбацију“ хормона и направе „неред“ у ендокрином систему, да допринесу „експлозији“ малигних болести, као и повећаном стерилитету, генетским аномалијама и неуролошким болестима. Осим тога, детерџенти за кућу, нарочито они у течном облику, садрже супстанце које могу да проузрокују алергију коже, преосетљивост бронхија, чак и астму.

Професор Белојевић указује да је чиста текућа, топла вода најбољи „детерџент“ јер не садржи хемијске материје стране нашем организму. Вода је изврстан растварач, а топлота олакшава уклањање честица, масноће и других материја. Исти ефекат постижу сурфактанти. Они ефикасно чисте, али ако се прогутају (а то се понекад малој деци и догађа) могу да изазову тровање. Детерџенти садрже и ензиме бактеријског порекла који повећавају ефикасност уклањања органских мрља. Постоји у њима и низ других хемијских материја за које се, за сада, не зна како делују на људски организам.

Велики еколошки проблем представљају и фосфати који се у детерџенте додају да би се променила киселост воде и повећала ефикасност чишћења, наглашава др Белојевић. Међутим, када стигну у површинске воде, фосфати подстичу бујање алги које угрожавају опстанак флоре и фауне. Од пре извесног времена у продаји се могу наћи прашкови без фосфата који постижу исти ефекат прања, а садрже еколошки прихватљиве супстанце.

„Еко“ ознака чува здравље

– У Европској унији, у оквиру стратешког пројекта „Ecolabel“ („Еколошка ознака“) државе чланице додељују производима карактеристичан знак у облику цвета окруженог звездама којим се гарантује да су поштовани критеријуми за заштиту животне средине, и то од производње до отпада. „Еко ознака“ се може наћи на свим производима осим лековима, храни и води, а на детерџенту – поред осталог – гарантује да је за ефикасно прање 5 кг рубља довољно 100 г прашка, са мање од 25 г фосфата.

По речима нашег саговорника ово је велика стимулација и за произвођача, јер се показало да се четири од пет купаца опредељују за производ са „еко ознаком“ иако је скупљи од осталих, јер знају да куповином таквог производа штите и своје здравље и животну средину. „Еко ознака“ помиње се на једном месту и у нашем Закону о заштити животне средине, али, на жалост, овај пројекат се још не примењује у Србији.

Вера Бошковић

-----------------------------------------------

Савет за преосетљиве

За преосетљиве особе, нарочито за оне које болују од контактног дерматитиса изазваног алергијом на детерџенте, ниједан детерџент није довољно добар. Њима др Белојевић саветује прање доњег рубља сапуном. После сушења, и то најбоље осунчавањем, веш треба испеглати, јер је тада и чист и ослобођен микроба.

Иначе, показало се да течни детерџент има највећа алергена својства. Ако добијете алергијску реакцију на детерџент у праху или гелу, покушајте са двоструким испирањем. У случају да ни то не помогне, направите течни сапун. Поступак је следећи: изрендајте два сапуна за прање веша и један дечији, додајте четири кесице соде бикарбоне и два до три литра воде, па прокувајте да добијете емулзију. Преручите прохлађен сапун у боце. Прање (у машини) покушајте са два децилитара, а ако не постигнете жељени ефекат, повећајте количину.

За исту намену може да послужи 100 г такозваног марсејског сапуна и шака соде бикарбоне који се растворе у 2,5 л воде. Овој мешавини може се додати неколико капи есенцијалног уља чајног дрвета јер је добро дезинфекционо средство, али га треба избегавати ако перете дечије рубље.

---------------------------------------

Орах за прање

У Непалу се за прање тепиха и најфиније свиле користи орах, чија љуска садржи сапонине, природне детерџенте. Четворочланој породици која три пута недељно пере рубље килограм ораха може да траје годину дана! Овај природни детерџент чува боје, а вода у којој је опрано рубље може да се користи чак и за наводњавање баште. У неким земљама ЕУ „орах за прање“ се може набавити у паковању од килограма, по цени од 20 евра.

--------------------------------------

Даље од дечијих руку

Детерџент је отров ако се унесе у организам! Уколико имате малу децу, хемијска средства не остављајте испод лавабоа или судопере у кухињи, саветује др Белојевић. Треба их чувати на висини недоступној детету, да не би могло из радозналости да га проба и прогута.