Без рода бар две године

Ваљево – Мештанима неких села у ваљевском крају ни за Спасовдан када је ударио град није било спаса, али, то је, изгледа, био само увод у праву апокалипсу која је наступила прошле суботе по подне... Ледене кугле величине од пинг-понг до тениске лоптице су у року од пола сата опустошиле петнаестак села на подручју Ваљева, Осечине и Мионице. Опустошиле, не у смислу да су уништиле летину, што је уобичајена и готово редовна појава када пада град, условно речено, нормалне величине... Не, овај пут град није био нормалне величине и није само потаманио усеве, већ је поразбијао цреп на кућама, стајама и помоћним објектима, демолирао аутомобиле, побио живину која није склоњена на време, нанео штету путној инфраструктури. Штету већ данима сабирају мештани мионичких села Команице, Ракари, Берковац, Попадић, Струганик, Горњи Лајковац, Паштрић, Планиница, села Мионица, затим мештани ваљевских села Миличиница, Осладић, Оглађеновац, те села која припадају општини Осечина – Туђин, Сирдија, Плужац, село Осечина...

Призор после овог невремена био је раван апокалипси, сви засади су толико уништени, да могу само да буду искрчени, процењује Јован Милинковић, саветодавац за воћарство и виноградарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Ваљево.

– У шљивицима није остао ниједан лист, а камоли плод на грани. Што је најгоре, крупан град је толико оштетио гране, да су стабла осуђена да се осуше. Малине и купине моћи ће донекле да се опораве, али тек за две године. До тада, рода неће бити – тврди Милинковић.

Сведоче неки мештани погођених села да ударе ледених кугли на појединим местима нису издржале ни противградне мреже намењене управо за заштиту пољопривредних култура. Кажу да за оне плодове на воћкама који нису оборени већ оштећени, само је питање времена када ће их напасти болести и ту ће бити крај... Није мали број воћњака на којима је штета стопостотна.

Штета у воћним засадима је дугорочна и велико је питање да ли ће уопште они моћи да се опораве, сматра Јован Милинковић. И додаје да, без обзира на то што се изводе заштитни третмани, најбоље би било да се стабла оштећена од града поваде и замене. Он процењује да ће ова мука можда натерати неке воћаре да смање површине под засадима, али да их боље штите, а најбољи начин за то, упркос свему, јесу противградне мреже. Требало би размишљати о таквим решењима, без обзира на то што би се у ваљевском крају претежно штитила најраспрострањенија воћка, шљива, која није тако профитабилна као, на пример, боровнице или неке друге воћне врсте, наводи овај стручњак.

Испаљено 230 противградних ракета

У суботу, када је постало јасно да се приближава невреме, са аутоматских лансирних станица Радарског центра Ваљево испаљено је око 230 противградних ракета. Проблем је, међутим, што у Републици Српској, одакле углавном долазе градоносни облаци у ваљевски крај, нема противградне заштите да би се још на том подручју спречило формирање облака који доносе невреме, констатује Јован Милинковић. Никако не би требало дозволити да се формира тако крупан град какав је пао прошле суботе у ваљевском крају, поручује наш саговорник.