Локална (не)дисциплина

Кршење програма странке, лоши изборни резултати, формирање непринципијелних коалиција и отказивање послушности "централи" (која се по правилу налази у Београду), само су неки од разлога које су политичке партије у Србији ове године искористиле да "дисциплинују" своје функционере на локалном нивоу. Међу политичким партијама у Србији, унутарстраначка дисциплина често превиђа могућност постојања различитих политичких убеђења и право локалних функционера да без последица остану у мањини. Чврсту руку "централе" то по правилу не интересује.
Последњи пример "дисциплиновања" у страначкој хијерархији показала је Демократска странка распустивши свој општински одбор у Книћу, јер су одборници ДС-а гласали за смену председнице општине због коришћења породиљског одсуства. Крајем прошле недеље, ДС је распустио и општински одбор у Лесковцу због, како је објашњено из београдске централе ове странке, "неодржавања седнице дуже од три месеца". За 17 година постојања, ово је била четврта "принудна управа" у лесковачком одбору ДС-а. Марко Ђуришић, председник Извршног одбора Демократске странке, сматра да локални одбори ове странке имају велику слободу у одлучивању, "највећу међу странкама у Србији".

– Управо због тога нам се и догодило ово у Книћу. Општински одбори могу да буду распуштени из више разлога, међу којима су поступање супротно програму и статуту странке, као и одлукама страначких органа – рекао је Ђуришић за "Политику".

Почетком августа ове године, распуштен је Општински одбор Либерално-демократске партије у Суботици који се, према објашњењу са страначког веб сајта, "од свог конституисања није снашао". Социјалистичка партија Србије је у јуну због слабих изборних резултата распустила општински одбор у Параћину, а месец дана касније и у Пироту. Претходно је, због лоших резултата на јануарским изборима, Српски покрет обнове распустио општинске одборе у Расинском округу – у Крушевцу, Александровцу и Брусу.

У марту су распуштена три општинска одбора Г17 плус, са различитим образложењима – у Србобрану "због кршења страначке дисциплине и узурпације одбора у личну корист", у Белој Цркви "због неактивности у раду" и у Панчеву "због одлуке о бојкоту кампање за време парламентарних избора".

Никола Папак, шеф информативне службе Г17 плус, рекао је за "Политику" да су изборни резултати пресудни за одлуку да се неки општински одбор распусти.

– Изборни резултати су на првом месту. Ако су у некој средини лошији од просека у републици, то је већ разлог да се преиспита рад одређеног одбора. Општински одбор може да буде распуштен и у случају да се огреши о статут странке или одлуку главног одбора – казао је Папак. Он тврди да општински одбори ове странке имају пуну слободу одлучивања са којим партијама желе да сарађују на локалном нивоу.

– Одлука Главног одбора је да се на локалном нивоу не могу склапати коалиције са СПС, СРС и Покретом снага Србије – рекао је Папак. Међутим, према истраживању из марта ове године које је спровела невладина организација "Протекта" у сарадњи са Цесидом, Г17 плус је у 11 општина у Србији била у коалицији са СПС-ом, а у осам општина са СРС-ом.

Велику буру у страначкој организацији Демократске странке Србије изазвало је и распуштање градског одбора ове странке у Новом Саду, који је без одобрења централе подржао СРС после локалних избора 2004. године. Тек јула ове године, ДСС је у Новом Саду формирао привремени Градски одбор, који је у августу против функционера ове странке Дејана Микавице и Милоја Јаковљевића покренуо дисциплински поступак због "непримерених наступа у јавности" о чему би требало да одлучује дисциплинска комисија странке у Београду.

– Сви одбори, од месног, општинског и градског, па све до посланичке групе у Скупштини Србије знају како треба да се понашају. Та област је јасно регулисана статутом странке – казао је за "Политику" посланик ДСС-а Драган Шормаз. Та странка је више пута дала до знања да је за њу прихватљива сарадња на локалном нивоу са свим партијама осим Либерално-демократском и Лигом социјалдемократа Војводине.

Постоји могућност да Нови Сад постане поприште раскола и у СРС-у, иако су до данас радикали били познати као странка у којој влада војничка дисциплина. Градоначелница Маја Гојковић, наиме, како је "Политика" већ писала, већ дуго има "проблем у комуникацији" са врхом странке.

– За сада ништа у Новом Саду није урађено мимо одлука општинског одбора СРС-а. Уколико би се то догодило, коначну реч би имала Централна отаџбинска управа – рекао је за наш лист Драган Тодоровић, потпредседник СРС. Он сматра да су "општински одбори, без обзира на то да ли су у власти или не, дужни да делују у складу са политиком странке". На питање да ли би, на пример, неки општински одбор могао да буде распуштен у случају да направи савез са ЛДП-ом, Тодоровић одговара да би одговорност сносио онај ко то учини, али и подсећа да једино председник странке има право да одлучује о ступању у коалицију.

– СРС не дисциплинује своје локалне партијске организације. До сада није било ниједног случаја распуштања општинских одбора, али су из странке искључивани одборници СРС-а у појединим општинама – рекао је Тодоровић.

Миодраг Радојевић, из Института за политичке студије, рекао је за "Политику" да у нашим партијама влада строги централизам и да због тога, али и због статутарних норми, локални одбори нису у могућности да учествују у креирању страначке политике. Зато, сматра он, не треба тврдити нити да је централа у праву, а да локалне организације греше, нити обрнуто.

– По лидерству све наше партије личе као јаје јајету и могу да се посматрају као компаније које имају своје филијале широм земље. У том смислу, странка често није задовољна квалитетом локалних кадрова или политиком коју воде, па посеже за њихову смену. Локални одбори имају одређену аутономију, али је она увек ограничена општим смерницама централе – објаснио је Радојевић.