Дриблинг као да је укинут у Европи

Пред нама је осмина финала XVII европског првенства у фудбалу. У Немачкој смо од 14. јуна до прекјуче видели какав је савремени фудбал на Старом континенту. Од игре, која је некада одушевљавала и због чега је постала најомиљенији спорт на свету, суштински ништа није остало сем што се сваки погодак и даље броји као један гол.

Дриблинг, врхунска фудбалска уметност, као да је укинут на нашем континенту. Фудбалски законодавци такав параграф нису обзнанили, али стручњаци (тренери) очигледно тако тумаче савремени дух те игре. Коме није пресело гледање утакмица у којима се лопта, готово са корнер-линије на противничкој страни враћа до свог голмана.

Некада је сваки тим, да не говоримо о репрезентацијама, имао фудбалске калиграфе, који су најлепшим потезима обележавали утакмице, чији се краснопис на фудбалском пољу препричавао, због којих се долазило на мечеве. У Немачкој су стадиони, истина, пуни, али не да би се уживало у фудбалу, него да би се навијало за своје. И то, уз одговарајућу пропаганду, пре свега рекламну, неодбрањиво покорава читаве нације.

Добро је што је повећан број учесника, јер да је остало по старом не бисмо знали да су неке фудбалски потцењене земље дорасле онима на којима градимо своја схватања о врхунским дометима у том спорту.

Грузија је, на пример, победила Португалију (2:0), која је, додуше, већ била обезбедила прво место у групи, па је њен селектор извео, што се каже, комбиновани састав. Без обзира на то, по тржишним ценама, Португалци је требало ко год да их је представљао, прегазе Грузију као плитак поток и још да не поквасе ноге. По „Трансфермаркту”, специјализованом за процене вредности играча, кад се сабере цена за све играче Португалија је с 1,05 милијарди евра трећа најскупља, док је Грузија пре шампионата важила за 20. са 161,05 милиона (половина од тога отпада на Кварацхелију из Наполија).

Енглеска екипа је најскупоценија (1,52 милијарде евра), а њен највреднији играч Белингем (180 милиона евра) најскупљи је на шампионату. Енглези су, по очекивању заузели прво место у групи, али су дали само два гола и добили само једну утакмицу (на нашу жалост, само ону против нас у првом колу). Можда су тада остали из групе видели колики је енглески губер, па су изгубили страх од највећег фаворита. Словенији (са 141,55 милиона на 22. месту) име Енглеска није оковало ноге, што цела њена репрезентације вреди мање од Белингема, па је одиграла с њом нерешено. Као и Данци.

И Данска и Словенија су ушле у осмину финала, иако нису добиле ниједну једину утакмицу. Три ремија су им била довољна. А Украјину, на пример, ни четири бода нису одвела даље.

Србија је, као што је познато испала. Дала је само један једини гол. Француска (с 1,23 милијарде евра друга најскупља репрезентација на овом Европском првенству) је, такође, према очекивању прошла даље, а дала је само два гола и то, што се каже, ниједан из игре: Аустријанце је савладала захваљујући аутоголу, а Пољацима је дала гол из пенала). Даље је отишла и најјевтинија репрезентација: Румунија (92,13 милиона евра).

А после три кола најбољи стрелац (три гола) је Жорж Микаутадзе (само 15 милиона евра). Јесте француски ђак, рођен је у Лиону, не зна најбоље грузијски, али је голове дао за репрезентацију Грузије, којој је ово прве учешће на европским првенствима. А њему ће, после овога цена, несумњиво, да порасте.

Италија (седма са 705,5 милиона евра) кроз иглене уши је остала на турниру. Једину победу је остварила против Албаније, а мало је недостајало, па да у финишу остане без ње. Ни домаћин (Немачка пета с 831 милионом евра) није се прославио. После убедљивог старта против Шкотске (5:1) и сигурне победе против Мађарске (2:0), с муком је дошла до ремија против Швајцарске (14. с 281,5 милиона).

Постигнуто је необично много аутоголова – чак седам на 18 утакмица! А слободни ударци су били безопасни. Као да су се изгубили и добри шутери.

Игра, тачније речено, додавање лопте, иде по шаблону. И ту практично и нема разлике између великих и малих репрезентација. Једино је изузетак Шпанија са својим врло младим играчима. Да смо били смелији, а не претерано бојажљиви (или опрезни) и оригиналнији, па сами састављали план (уместо што смо га копирали од такозваних фудбалских трендсетера) вероватно бисмо и отишли даље и сада крчили пут кроз непознато, пошто Србија као самостална никада није прошла групу.