„Укоричена сећања” – књига о феномену „Политике”

Промоција књиге „Укоричена сећања” поводом 120 година „Политике”, аутора Драгутина Бацка Грегорића, некадашњег новинара наше куће, одржана је јуче у Београду. О делу су говорили неки од рецензената: професори Лазар Давидовић и Владимир Копривица и примаријус др Часлав Хаџи Николић, док су одломке из штива читали Јована Грегорић, Бацкова унука, новинарка Тања Петернек, глумица Милица Михајловић и новинар Бојан Ђокић.

Како је у прологу Грегорић навео, „књига је настала као сведочанство једног дела дванаест деценија дуге повести ’Политике’ и новина, и куће, оног који сам преживео у њеним недрима и које памтим, а настала је као моје, и успомене неколицине мојих колега и савременика о људима и догађајима који су обележили последњих шездесетак година”.

Професор Лазар Давидовић указао је на то да су многи научили да читају уз „Политикина” издања и „Политикин Забавник”.

– Из онога што су написали славни новинари „Политике” много сам се информисао, али и научио о разним домаћим и интернационалним темама. У овој књизи многе теме су осветљене на један посебан начин, а нарочито људи који су најзначајнији, јер они чине сваку институцију, укључујући и „Политику”. Кроз дело сазнали смо пуно о славним новинарима захваљујући којима је „Политика” данас таква каква јесте, а са којима је Бацко имао прилику да сарађује – истакао је Давидовић.

Професор Владимир Копривица рекао је да је са првим речима књиге почело његово одушевљење.

– Причао сам свима око себе да ће изаћи једна фантастична књига која говори о људима. Наднаслов књиге гласи „Дух који се мора вратити”, тај дух не припада само господину Грегорићу, али он пише о људима који су темељ и историја наше најчувеније новинарске куће. Насловом „Укоричена сећања” као да аутор жели да каже да та сећања више не могу нестати јер су се опредметила – навео је Копривица.

Примаријус др Часлав Хаџи Николић објаснио је да када се књига погледа делује да говори о једном листу, али ако се детаљније прочита, она има историографске и културолошке димензије.

– Не мислим на историографију у класичном смислу, већ на дух историје. Када се један догађај повуче у прошлост, на његовом месту остаје празан простор, који је прекривен равнодушним временом, али у том простору су живели неки људи. Они су одређивали неке вредносне димензије времена и мислим да ти њихови животи представљају историју ове књиге. Бацково дело видим као трагање за тим људима, који су обележавали један феномен. „Политика” није само дневни лист, није ни институција, она је феномен – рекао је Хаџи Николић.

Грегорић је указао и да је „Политика” неколико деценија била медијски светионик.

– Имали смо невероватну дописничку службу по целом свету и захваљујући неколицини мојих пријатеља успели смо да направимо ову књигу, не о себи, него о људима који су живели као фамилија, зато смо и опстали – закључио је Грегорић.