Када пензије могу да се сабирају

Запослени који имају део радног стажа у Србији, а део у иностранству, често су у недоумици када треба да поднесу захтев за пензију. Да ли да сачекају да стекну истовремено услов у обе државе или је довољно да то буде само у једној. Поједини одлучују да захтев за пензију пошаљу оној земљи где имају највише стажа, или из које очекују највећу пензију, при томе занемарујући стаж у Србији, плашећи се да би овдашња пензија могла да им поквари просек и да неповољно утиче на износ иностране. Будући да Србија има уговор о социјалном осигурању са око 30 земаља из којих стижу иностране пензије, неопходно је да запослени који је стекао услов за пензију захтев за пензију подноси искључиво у држави у којој живи. Тачније, није потребно подносити појединачне захтеве и у нашој и у страној земљи. Захтев поднет у једној држави сматра се поднетим у свим државама у којима осигураник има стаж. А то може бити у пет различитих држава у којима је радио, а са којима Србија има закључен споразум о социјалном осигурању.

Управо је то проблем и Б. В. из Прибоја, који се јавио нашем листу и испричао да да је радио десет година у иностранству, а затим још шест у Србији. Зна, каже, да је услов за остваривање права на пензију у нашој земљи минимум 15 година стажа, па га занима да ли има начина да се ова два стажа саберу, да би могао да оствари ово право.

Како налаже Закон о ПИО, када подносилац захтева нема довољно стажа у Србији за самосталну пензију, да би му било признато право на пензију домаћи стаж се сабира са стажом осигурања навршеним у држави уговорници и утврђује се право на такозвани сразмерни део пензије, с тим што свака држава исплаћује пензију само за део стажа који је навршен у тој држави. Тачније речено, Фонд ПИО исплаћује пензију само на основу стажа који је навршен по прописима Србије, док за стаж остварен у другој држави пензију исплаћује носилац пензијског и инвалидског осигурања те државе. Потврђивање стажа оствареног у иностранству пре доношења решења о пензији ради се по службеној дужности и неопходно је да би се утврдио укупан број година стажа осигурања као и да нема преклапања стажа, тј. да није евидентиран стаж осигурања у обе државе за исти период јер није могуће остварити две пензије на основу истог периода осигурања.

У случају када осигураник има остварен стаж у две или више држава са којима имамо међудржавни уговор, подноси се један захтев, у држави према пребивалишту, а орган социјалног осигурања по службеној дужности размењује међудржавне обрасце и покреће поступак у другој држави.

Да би неко остварио пензије из свих земаља у којима је радио, потребно је навести све те државе и приложити доказ о стажу. Уколико не располаже доказима о стажу, неопходно је да што прецизније наведе послодавце, тачна места и време кад је запослени радио. У случају да запослени не зна да ли му је послодавац уплаћивао доприносе, потребно је пензијском фонду навести и тај период, како би се проверило да ли у иностранству такав стаж постоји или не.

Има случајева да стаж у Србији није довољан за пензију, а примера ради јесте у Немачкој, па пензионери не знају да ли морају да чекају се испуне и инострани услови па тек онда да поднесу захтев. Према актуелном пензијском закону у таквим околностима је потребно затражити потврде стажа из свих других земаља где је осигураник радио.

Уколико је трајање стажа у Србији довољно за пензију, донеће се решење за такозвану самосталну пензију. За овакву пензију инострани стаж није потребно да се урачунава. Остваривање права на пензију у Србији не значи да су услови испуњени и у иностранству. И обрнуто. Зато се дешава да старосни пензионер у Србији мора да сачека навршене још неке године живота како би добио и део иностране пензије. Могућа је и друга ситуација, да су услови за пензију друге државе блажи од српских, па да осигураник пре добије инострану него домаћу пензију.

У том случају он поново подноси захтев, и то у држави у којој живи без обзира на то што се тај захтев односи искључиво на инострану пензију. Пошто оваква ситуација може и знатно да одложи почетак примања пензија, потребно је да осигураник и пре подношења захтева за пензију фонду поднесе захтев за утврђивања стажа у иностранству. Према свим споразумима закљученим с земљама бивше СФРЈ, стаж се у трећој држави узима у обзир само ако је он услов за остваривања права. При одређивању висине пензије у обрачун се узимају искључиво зараде остварене у Србији, а затим се од тако добијеног износа обрачунава сразмеран део који одговара уделу српског стажа у укупном трајању.

Сличан принцип је и у другим државама, па се не може догодити да, на пример, нижа зарада у Србији умањи француску или канадску пензију, чега се пензионери највише плаше, закључују у пензијском фонду.