Устанак Ђорђе Мелони и Виктора Орбана

Неформалне вечере и пробрани кружоци у Бриселу нису више довољни да поставе врх политичке пирамиде Европске уније, посебно након недавних избора за Европски парламент. Доказ за то је исход напете седнице лидера 27 чланица ЕУ завршен у четвртак увече у ситне сате. Наиме, 25 од 27 присутних прихватило је предлог да Урсула фон дер Лајен настави још пет година на кормилу Европске комисије, португалски премијер Антонио Коста постане председник Европског савета, а председница Владе Естоније Каја Калас замени Ђузепа Бореља на месту шефа дипломатије ЕУ. Италија је остала „уздржана” поводом реизбора Фон дер Лајенове и устала је „против” именовања Антонија Косте и Каје Калас. Истовремено мађарски премијер Виктор Орбан гласао је против сва три предлога.

Одакле уопште овај трочлани предлог, против кога су у четвртак вече више него бурно реаговали и Ђорђа Мелони и Виктор Орбан?

Одабир Фон дер Лајенова – Коста – Каласова сачинила је, пре европских парламентарних избора, шесточлана група у саставу: премијери Пољске и Грчке Доналд Туск и Киријакос Мицотакис, немачки канцелар Олаф Шолц, Педро Санчез председник Владе Шпаније, шеф Јелисејске палате Емануел Макрон и премијер Холандије Марк Руте. Тај кружок био је састављен сходно предизборном распореду политичке моћи у Европском парламенту. На видео-окупљању шесторке, Туск и Мицотакис представљали су Европску народну странку, Шолц и Санчез заступали су боје социјалдемократа, док су Макрон и Руте били у име либерала.

У међувремену је, групација европских конзервативаца и реформиста у ЕП коју иначе предводи италијанска премијерка Ђорђа Мелони након парламентарних избора 9. јуна, претекла по броју представника Макронов блок либерала.

Зашто Ђорђа Мелони није учествовала у одабиру, јавно је објаснио Олаф Шолц. „Не можемо себи да дозволимо да се ’развлачимо’ у овим тешким временима: грађани не очекују свађу око места, већ брз рад европских институција.” Другим речима, „Шолц је намерно избегао да укључи Мелонијеву у преговоре шест водећих политичких преговарача”, пренео је јуче бриселски портал „Политико” изјаву неименованог ЕУ званичника.

А реакција Мелонијеве?

„Процес именовања је погрешан у методу и по својој суштини. Неки тврде да грађани нису довољно зрели да преузму одређене одлуке и да је олигархија једино прихватљива форма демократије”, оценила је италијанска премијерка у парламенту своје земље након збивања у Бриселу у четвртак увече. „Одлучила сам да не подржим предлог из поштовања према грађанима бирачима. Наставићемо да се боримо да Италија добије тежину коју заслужује у Европи, јер ми смо не само једна од земаља оснивача уније већ и трећа економија у том саставу”, нагласила је.

„Уздржаност Мелонијеве је најзначајнији изазов за (даље руководство) Фон дер Лајенове”, оценио је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”.

Било како било, реизбор Урсуле фон дер Лајен сада прелази на терен коначног одлучивања новог сазива Европског парламента, где ће посланици 18. јула тајним гласањем о кључном предлогу најуже шесторке лидера ЕУ. Да прође, Фон дер Лајеновој је потребна подршка 361 од укупно 720 посланика ЕП. Приликом првог избора за челника Европске комисије 2019. Фон дер Лајенова је освојила то место с тек девет гласова изнад минимума. Колике су шансе да Фон дер Лајенова придобије 18. јула довољно гласова европарламентараца, али и уз које компромисе, остаје да се види. За почетак Фон дер Лајенова је јуче изразила „велику захвалност” европским лидерима за подршку, уз јетку примедбу да је „Ђорђа Мелони стварно остала уздржана”.

У наставку, посматрачи оцењују да се досадашња председница Европске комисије налази у вртлогу „готово немогућих политичких калкулација”. Наиме, пред Фон дер Лајеновом је да одлучи да ли да се ослони на подршку три странке политичког центра, окрене се лево ка Зеленима или да покуша да прошири своју изборну базу привлачењем појединаца из десничарског блока, коме припада Мелонијева.

Наиме, Европска народна партија (којој Фон дер Лајенова припада), социјалдемократе и либерални Препород имају нешто мање од 400 посланичких места. Притом, поједина крила евролиберала (у Француској и Ирској) унапред су најавила да неће гласати за Фон дер Лајенову.

С друге стране, ако се нагне ка Зеленима, унапред зна да ће отуђити део своје базе десног центра, посебно утицајних немачких хришћанских демократа. Колико би се могао исплатити евентуални „флерт” са евроконзервативцима на чијем челу самоуверено сада стоји Ђорђа Мелони, делује као најризичнија калкулација, наводи „Политико”.

У међувремену, ако Фон дер Лајенова не освоји неопходни 361 глас 18. јула, Европски савет има рок од месец дана да предложи неког новог кандидата.