Стоти рођендан надреализма

Помало у сенци импресионизма – ове се године у Француској и широм света богато обележава један и по век од прве, револуционарне изложбе импресиониста у Паризу – у 2024. сећамо се још једног покрета, посве посебног, који је оставио дубок траг и на друштвеној и уметничкој сцени. Реч је о стогодишњици настанка надреализма, чији се снажан и јединствен утицај осећа и дан-данас.

Светски листови и портали, међу њима и „Артњуз”, подсећају на „Манифест надреализма”, објављен у октобру 1924. и на његовог творца Андре Бретона (1896–1966), као и на све последице које је тај напис даље произвео, пробудивши и изнедривши неке од највећих светских стваралачких имена. У рубрици посвећеној овој годишњици на поменутом порталу може се пронаћи податак о још једном трактату, који се ставља раме уз раме са Бретоновим – њега је написао Иван Гол (1891–1950), француско-немачки песник који је био у блиској вези са немачким експресионистима, али се истиче да ни један ни други не сносе „одговорност” за појаву самог термина, за шта се заслуге приписују Гијому Аполинеру (1880–1918), песнику и главном заговорнику париске авангарде. Он га је, како се наводи, употребио у писму белгијском критичару Полу Дермеу из 1917. да опише експериментални балет „Парада” (1917).

Дефинишући, преноси овај портал, надреализам као начин да се „претходно контрадикторни услови сна и стварности разреше у апсолутну реалност, суперреалност” и говорећи да га једино још слобода као термин узбуђује, Бретон је инспирисао ликовне уметнике као што су Ханс Арп, Салвадор Дали, Макс Ернст, Паул Кле, Рене Магрит, Хуан Миро, Ив Танги...

Првобитно са средиштем у Паризу, покрет је постао глобалан по обиму, преливши се широм света али и на наше просторе, где је био врло присутан – познато је да је комуникација између наших, београдских надреалиста и француских била изузетно жива.

Реагујући на ужасе и покоље у Првом светском рату, надреалисти су тежили промени уметничких правила, подривајући све конвенције, ослоњени и на фројдовско поље несвесног. Његово уверење да се ум може откључати психоаналитичким методама, посебно тумачењем снова, имало је огроман утицај на Бретона, који се занимао за душевне болести и пре него што је изашао на уметничку сцену. Служећи у медицинском корпусу француске војске у Првом светском рату, Бретон је био стациониран на одељењу у Сен Дизијеу на којем су се лечили војници од посттрауматског шока и ту се сусрео са применом Фројдове теорије док је бринуо о пацијентима, а о чему је опсежно говорио у разговорима које је са њим водио Андре Парино на француском радију од марта до јуна 1952. године. Објављени су први пут у Француској исте године у издању куће „Галимар”, док се на српском могу пронаћи под насловом „О надреализму” као издање „Службеног гласника”. Бретон је, наиме, веровао да подсвест може ослободити уметност од њених конвенција путем аутоматизма, процеса који је препустио разматрање несметаном току маште – „чисто стање којим се предлаже да се изрази стварно функционисање мисли у одсуству било какве контроле коју спроводи разум”.

Подсетника ради, истиче „Артњуз”, први преглед језгра надреалистичке ликовне сцене могао је да се на једном месту види 13. новембра 1925. године, када је у Галерији „Пјер Кол” у Паризу отворена „Изложба надреалиста”, где су се могли видети радови Арпа, Клеа, Ернста, Мироа, Ман Реја, Ђорђа де Кирика и других, као и Пабла Пикаса, који је за излагање дао једну од својих кубистичких слика. Међународна изложба надреализма 1938. окупила је шири избор уметника – у сарадњи Бретона, Пола Елијара, Марсела Дишана, Далија и Ернста поставка је отворена 17. јануара у Галерији лепих уметности Жоржа Вилденштајна у Паризу са скоро 300 радова 60 сарадника из 14 земаља.

А ове године бројне су изложбе које евоцирају све то. Да издвојимо само неке. Велика поставка „Замислите! Сто година надреализма” била је отворена у фебруару у Бриселу и преселиће се у Бобур у Паризу од 4. септембра, одакле ће се после отиснути пут Хамбурга и Мадрида током 2025, па све до САД, где ће своју завршницу имати 2026. у Уметничком музеју у Филаделфији. Свака институција приказаће свој посебан угао и дати свој допринос путујућој поставци. До краја августа у Шангају, у Музеју уметности Пудонг, а у сарадњи са Националном галеријом Шкотске, траје изложба под насловом „Фантастичне визије: 100 година надреализма” и на њој је публици доступно више од сто дела (слика, скулптура, колажа, књига, фотографија) чији су аутори педесетак уметника, укључујући Далија, Магрита, Мироа, Леонору Карингтон... У Минхену, у Ленбаххаусу, од половине октобра ове године па до почетка марта следеће биће отворена поставка „Да живимо овде? Не, хвала: надреализам плус антифашизам”, која баштини чињеницу да је овај покрет одбацивао било какву форму репресије, од фашизма, преко колонијализма, па до ауторитаријанизма.