Пожари не признају границе

Од почетка године у Србији је забележено укупно 12.826 пожара, од чега је 8.501 на отвореном простору. У односу на исти период лане забележено је повећање свих пожара од 50,68 одсто, што је директна последица повећања броја пламена на отвореном од 111,94 одсто (са 4.011 током 2023. на 8.501 ове године).

Ове податке за наш лист износи Лука Чаушић, начелник Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова. Он додаје да је само у јуну забележена укупно 1.443 пожара, од чега је 908 на отвореном простору, 382 на грађевинским објектима и 153 на возилима. Дакле, ако упоредимо два јуна – забележено је повећање од 68,77 одсто.

– Оно на шта смо поносни јесте чињеница да су сви пожари који су настали на отвореном локализовани у року од 24 сата захваљујући брзом реаговању и садејству наших ватрогасно-спасилачких јединица и доброј координацији са другим линијама рада МУП-а – каже Чаушић.

Иако пожар може да се догоди на било ком месту, најугроженији су, како истиче, они простори где се грађани несавесно понашају и не поштују прописане мере заштите. Издвајају се шумски комплекси са засадима четинара, без обзира на то у ком делу Србије се налазе.

– Шумски предели посебно су ризични за настанак пожара у овом периоду због тога што у шумама и по њиховом ободу имамо велику количину сувог материјала који лако гори, траве и ниског растиња. Овакви пожари се због тога веома брзо шире и захватају велике површине. У највећем броју случајева шумски комплекси се налазе у брдско-планинским крајевима, ван насељених места, па се примете тек кад пожар захвати веће површине. Гашење у шумама је веома захтевно јер је потребно ангажовати велики број ватрогасаца-спасилаца и ватрогасних возила, механизацију јавних предузећа и Хеликоптерску јединицу МУП-а – објашњава Чаушић.

Приликом интервенисања ватрогасно-спасилачких јединица од значаја су временски услови – висока температура, сушни период, правац ветра, као и конфигурација терена, приступ водозахватима…

– Србија има Регистар ризика од катастрофа. У првој фази његовог успостављања унети су подаци на основу распрострањености, учесталости, али и последица поплава, клизишта, шумских пожара и земљотреса – истиче наш саговорник.

Иако је Законом о заштити од пожара и другим законима забрањено спаљивање остатака стрних усева и смећа на отвореном, ова појава је и даље веома заступљена.

– Због тога у току лета обилазимо терен и контролишемо спровођење мера заштите од пожара у пољопривреди и забрану спаљивања биљних остатака и смећа, али и откривамо починиоце ових прекршаја – прича Чаушић.

Ватрогасци су спремни да реагују, наглашава, у свим ванредним догађајима нон-стоп, 365 дана у години, и то одмах након дојаве. Потребно им је само 60 секунди да обуку опрему и крену на интервенцију.

– Наше јединице обучене су и опремљене да реагују на све ванредне догађаје. Организација је таква да омогућава њихову сталну мобилност, упућивање и премештање ради пружања помоћи јединицама на чијој територији је настао пожар. Осим нас, на гашењу великих шумских пожара ангажују се и радници шумских управа и националних паркова на чијој територији је настао пожар, а помоћ нам пружају и припадници добровољних ватрогасних јединица и специјализоване јединице цивилне заштите. Од посебног значаја нам је изузетна сарадња коју имамо са Хеликоптерском јединицом МУП-а – истиче Чаушић.

Приликом акција гашења пожара хеликоптери су ангажовани једном 2019, два пута 2021, по једном 2022, као и два пута ове године.

– Хеликоптери су били коришћени и на гашењу шумских пожара у иностранству, и то у Грчкој, у Северној Македонији, Словенији и Босни и Херцеговини. Поносни смо што наша земља има веома јаку флоту за гашење пожара на отвореном простору. У последње време набављена су два хеликоптера за гашење „камов К-32” носивости четири и пет тона, као и три „ербаса Х215”, позната као „суперпуме”, од којих су два предвиђена за гашење пожара на отвореном простору носивости 3,5 тоне воде. Не треба заборавити ни остале хеликоптере које су набављени и које наша земља има, што наш МУП чини респектабилном снагом за гашење пожара из ваздуха. То повећање техничких капацитета Хеликоптерске јединице знатно олакшава рад наших јединица на терену – објашњава Чаушић.

– У случајевима гашења пожара на отвореном повећани су капацитети за гашење из ваздуха, а као новина омогућено је хоризонтално гашење пожара из ваздуха, као и транспорт људства, опреме и средстава за гашење на конкретну локацију, што знатно утиче на ефикасност приликом интервенисања ватрогасно-спасилачких јединица. Осим тога, коришћењем бочних дизалица омогућено је спасавање и евакуација са неприступачних терена без слетања хеликоптера, као и бржи транспорт до медицинских установа – каже начелник.

Пожари не познају границе те се често догађа да избију у граничним подручју. У тим ситуацијама од посебног значаја су програми прекограничне сарадње МУП-а.

– Приликом настанка пожара у граничном подручју, уколико је пожар у избио у нашој земљи, ватрогасно-спасилачке јединице реагују до државне границе, а министарство комуницира са надлежним службама државе чија територија је угрожена. Ова комуникација је изузетно олакшана у случајевима када постоје билатерални споразуми или ако је држава чланица Механизма цивилне заштите Европске уније, што Србија јесте. Захваљујући успостављеној сарадњи и доброј пракси, наше јединице упућују се и на територије других држава, уколико за то има потребе – закључује Чаушић.Антрфиле

Велика помоћ добровољних ватрогасних јединица

Повећано ангажовање добровољних ватрогасних јединица не само на пожарима на отвореном простору, већ и приликом настанка других ванредних догађаја карактеристично је за ову годину. У току 2024. ове јединице ангажовале су се на 696 ванредних догађаја, са 2.890 припадника, 632 возила и 14 пумпи. Оне представљају значајну додатну помоћ професионалним ватрогасно-спасилачким јединицама, док МУП у великој мери помаже њихово материјално-техничко опремање.