Менаџерке са емоцијама

Иако су имале различит развојни пут, заједничка особина свих жена које се налазе на руководећим позицијама јесте апсолутна посвећеност послу и људима са којима раде. Жене све чешће заузимају лидерска места у бизнису, политици или научним и образовним институцијама, али то још увек не значи да се не суочавају са бројним пословним препрекама и „блокадама”.

Статистички подаци из маја 2008. године показују да су жене власнице, сувласнице или менаџерке у само 6.700 од 100.000 предузећа колико их је регистровано у Србији. Главна тешкоћа са којом се Српкиње сусрећу приликом покретања сопственог бизниса јесте недостатак капитала.

„Политика” је урадила мини-истраживање у неколико успешних домаћих фирми и институција и упознала „челичне леди” чија реч у пословном свету има посебну тежину.

Марина Савић, менаџер за односе с јавношћу „Соко Штарка”, завршила је факултет политичких наука, смер за журналистику, и већ је двадесет година „верна” истој кући. После стажирања у неколико новинских кућа и „печења” репортерског заната на Радио-телевизији Србије, ова данас успешна менаџерка, мајка два одрасла сина, јавила се на конкурс највеће кондиторске куће у земљи.

Савићева признаје да је у њој„радио” новинарски импулс и да се тајно молила да не буде примљена, како не би завршила у канцеларији „од седам до три”. Прошла је приправнички пут од новинара у фабричком листу до уредника, а од 1992. године запослена је у Центру за контакте с јавношћу, првом те врсте у нашој земљи.

Од социјализма до тржишног пословања

Менаџерска каријера ове динамичне жене на неки начин се преклопила са преласком фирме са социјалистичког на тржишно пословање.

(/slika2)– Ми смо данас постали велика мултинационална компанија, тако да радни дан траје онолико колико имам обавеза. Међутим, када радите посао који вас окупира, не размишљате о дужини радног времена. Не кажем да се некад не уморим, да нисам принуђена да правим компромисе са породицом. Али, важно је да постоји „циркулација” енергије, да лично задовољство са пословног плана можете да пренесете на породицу и обрнуто – преноси своје искуство Марина Савић. Иако јој понекад ујутру, када зазвони сат, дође да се окрене на другу страну, она наглашава да не би мењала посао који ради.

– Чини ми се да сам себе пронашла у послу пи-ар менаџера. У класичном новинарству учите како да пренесте информацију, док у маркетингу имате задатак да ту информацију на најбољи начин искористите за своје пословно окружење – наглашава наша саговорница.

Тимски рад је суштина менаџерског поверења и, према њеном мишљењу, омогућава да се део посла и одговорности пренесе на најближег сарадника.

– То је јако значајно. Ни у једном послу човек не може много шта сам да постигне. Зато је потребно „освежење” туђег мишљења. То вам помаже да се не затворите у себе и сопствено мишљење – каже Марина Савић.

Зорица Штуловић је правник за управне послове и у Општини Савски венац у Одељењу за друштвене делатности ради 22 године.

Ова жена невероватне енергије и личне харизме није желела да живот настави у Лондону, где је њен супруг 1993. године био на специјализацији у „Лојду”. Када данас размишља о тој одлуци, сматра да није погрешила. 

„Молим вас, успорите мало”

Вредна, динамична и предузимљива Зорица Штуловић има испланиран програм рада за целу годину. Председник општине Савски венац Томислав Ђорђевић је често моли да „мало успори” а пензионери, социјално угрожени, гладни, немоћни, деца и школарци, највише је знају по хуманитарним акцијама и поклонима које им обезбеђује. Које особине треба да поседује успешна менаџерка? – питамо Зорицу Штуловић.

– Мора да буде комуникативна, вешта, стручна у томе што ради. За мене је елемент хуманости у бизнису јако важан. Са пословним сарадницима комуницирам непосредно и отворено. Сликовита сам и сугестивна у свим контактима и разговорима. Моја посвећеност послу и пословни шарм и одговорност вероватно су та „тајна комбинација” која оставља позитиван утисак – каже Штуловићева.  

(/slika3)Према њеним речима, да би жена у нашим условима пословања могла нешто да постигне, мора да буде упорна, да не одустаје.

– Ако нешто наумим да урадим, не постоји време или било које ограничење које би ме спречило да то остварим. Не штедим себе нимало. Дивим се свом мужу колико има стрпљења са мном. Посебно сам срећна што сарађујем са начелницом службе Биљаном Бачанин, која је амбициозна, креативна и перфекциониста у послу. Радимо тимски, али и самостално. Све то мотивише да волите свој посао, што је предуслов сваког успеха – искрена је наша саговорница. Када је питате одакле јој толика енергија, Штуловићева каже да јој највише помаже бављење спортом. Први бесплатан фитнес центар у Србији за жене и девојке са општине Савски венац, уз њену асистенцију, отворен је 2007. године.  

– Можда ми све ове године рада нису донеле огромно материјално богатство, али јесу емотивно. Ја сам менаџер са емоцијама – каже Зорица Штуловић.

Весна Курбалија је инжењер пољопривреде и после дванаест година рада у Југобанци, са школском другарицом Иљаном Илић, одлучила је да покрене земљорадничку задругу која се бави кредитирањем пољопривредника. Њихова фирма карактеристична је по томе што запошљава превасходно жене, којима радни дан траје готово до поноћи.

– Тек сада ми је јасно да је приватни бизнис увек на „твојим плећима”, искључиво си усмерен да урадиш посао, за разлику од државних фирми у којима се мисли само „кад ће плата” – напомиње Весна Курбалија.

Најмлађа менаџерка са којом смо разговарали је Љубинка Благојевић (1984), која је апсолвент на Вишој медицинској и Вишој школи за васпитаче у Београду, а већ пет година запослена је као менаџер у клубу Међународног прес центра. Управо на том месту, које најчешће посећују гости из иностранства, Благојевићева „пече” занат код свог оца Бранимира Благојевића, познатог београдског угоститеља.

– Одлучила сам да наставим породичну традицију. То може да буде мач са две оштрице, оптерећење за младог човека, али и привилегија – истиче ова млада пословна жена и додаје да нема одређено радно време.

– Све зависи од потреба клуба. То ми, међутим, не пада тешко. Успешна менаџерка у сваком тренутку мора да зна шта хоће. Успех не трпи неодлучне особе. Савремена пословна жена треба да буде брза, елоквентна, да нема велике дилеме, иначе није за тај посао – закључује Љубинка Благојевић.