Потписима против инфлације странака

Прописи о условима за регистровање политичких партија су различити широм света. Док у појединим земљама, попут Немачке, Грчке и Швајцарске, странке не морају да испуне никакве посебне услове приликом регистрације или чак и не морају да се формално региструју, у Данској и Холандији, на пример, политичке партије морају да испуне различите услове, међу којима је и одређени број потписа за регистрацију странке.

Земље у којима је за регистрацију неопходно 5.000 потписа грађана са правом гласа су Аустрија, Шпанија и Норвешка, док у Естонији закон прописује да странка мора да има најмање 1.000 чланова, а у Летонији, Литванији и Белорусији тај број се креће од 200 до 500 чланова.

У Шведској, Француској и Ирској не постоје никакви процедурални захтеви пред странкама да се региструју, али и изађу на изборе. Међутим, у Италији је за излазак на изборе неопходно 500 потписа по кандидату у једном округу, односно 1.500 до 4.000 за националну листу на парламентарним изборима.

Оснивање странака у државама, попут Немачке, Велике Британије и Новог Зеланда, не подразумева и обавезно регистровање партија, осим пријаве изборним телима у тренутку када желе да изађу на изборе. Ове државе приликом ове врсте пријаве не изискују потписе партијских чланова, осим на Новом Зеланду где је неопходно приложити потписе најмање 500 актуелних чланова. Сингапурски прописи не налажу посебно регистровање за учешће на изборима, али у складу са Актом о друштвима захтевају регистрацију партија као и свих осталих организација и друштава. Уколико желе да изађу на парламентарне изборе, партије у Данској морају да прикупе око 19.000 потписа, што у овој земљи није тако лак посао.

Како би избегла злоупотребе либералних правила, Канада је 2004. године изменила прописе о регистровању политичких партија и наметнула обавезу странкама да при регистровању поднесу имена, адресе и писане изјаве најмање 250 чланова. Осим тога, од јуна 2007. године регистроване странке морају да сваке три године доставе доказ о најмање 250 чланова, као и њихове нове писане изјаве.

Међу најригорознијим државама по питању регистровања странака је Русија у којој је званично регистровано само 17 политичких партија. Разлог за то лежи у томе што је 2001. године руска Државна дума променила Закон о политичким партијама, неопходан број чланова странке повећала са 10.000 на 50.000, а број обавезних чланова регионалних страначких одбора са 100 на 500.

У Бугарској политичку партију може основати најмање 50 грађана са правом гласа, а за регистровање је, између осталог, неопходно поднети само статут, документе о изабраном руководству и члановима-оснивачима. У Азербејџану за регистровање странке неопходни су потписи најмање 1.000 чланова, а у Индији само 100.

Н. Р.

-----------------------------------------------

У комшилуку од сто до петсто потписа

Законодавство суседне Македоније налаже да странка може бити регистрована ако ју је основало најмање 500 пунолетних грађана са сталним боравком у овој земљи. Осим тога, политичка партија је обавезна да 15 дана пре краја сваке године Окружном суду у Скопљу достави писани доказ да број оснивача није смањен.

Према Закону о политичким странкама у Хрватској, који је на снази од 1. јануара 1999. године, „политичку странку може основати најмање сто пунолетних, пословно способних држављана Републике Хрватске”. Према Закону о политичким партијама у Црној Гори, за оснивање странке потребни су потписи 200 грађана оверених у суду.