На Космет се вратило око 3.000 Срба

Косовска Митровица – У протеклих осам година на територију јужне српске покрајине вратило се тек око 3.000 Срба од око 200.000 који су 1999. године нашли уточиште у Србији и Црној Гори, тврде представници Координационог центра за Косово и Метохију. С друге стране, представници Високог комесаријата за избеглице УН (УНХЦР) наводе да је број повратника више него двоструко већи, односно да се на Космет вратило 7.286 Срба.

Представници УНХЦР-а и Координационог центра су ове различите податке саопштили на седници Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије, коме су присуствовали и представници Министарства за Косово и Метохију и ОЕБС-а. А како за „Политику” каже Звонко Стевић, председник Координационог центра за Космет, „главни разлог за овакво неслагање података могао би бити то што УНХЦР у повратнике рачуна и људе старије од 65 година, који су на Космету само фиктивно пријављени да би примали пензију од 45 евра”.

Стевић наводи да Координациони центар за Космет у повратнике рачуна само Србе (и друге неалбанце) који стварно и бораве на Космету. „По нашим подацима има их 3.000, од којих се 1.366 вратило организовано. Највише Срба вратило се у општине Пећ, Клина, Исток, Урошевац и Призрен. Оно што је карактеристично јесте да се врло мало људи вратило у градске средине, тако да сада у самом граду Пећи имамо 22 повратника, а у Клини 40”, каже Стевић наводећи да се Срби не враћају на своја огњишта, јер се не осећају безбедним, немају слободу кретања, ни економску перспективу.

Стевић подсећа да су се први повратници вратили у општину Исток, у село Осојане, које сада има 89 домаћинстава са 210 чланова, а највише их се вратило у Метохију. С друге стране, број повратника у призренској општини веома је мали, највише их је у селу Новаке, где у 62 куће живи по један или два повратника, док, рецимо, у село Локвице живи само један. У самом граду Урошевцу живи двоје повратника, док их у селима Палиновац, Српски Бабуш и у Бабљаку има нешто више од 100. Према подацима Координационог центра, нико се није вратио не само у Ђаковицу, већ ни у једно од села ове општине, а ниједан Србин није поново отишао ни у свој дом у јужни део Косовске Митровице.

По подацима УНХЦР-а, од 4.100 протераних Срба у мартовском погрому 2004. године у своје обновљене куће вратило их се чак 2.869, међутим, Стевић каже да тај број није тачан, и наводи да, рецимо, Срби не смеју да се врате у Ново Село Мађунско, код Вучитрна, иако је оно поред базе Кфора, као ни у село Свињаре које је три километра од Косовске Митровице и где је обновљено више од 100 кућа. Стевић додаје и да се 17. фебруара ове године, када је проглашена независност Косова, само 55 Срба вратило у ту покрајину.

Подсетимо, незапосленост Срба у енклавама износи чак 92 одсто, плате примају само они који су запослени у просвети, здравству, локалној самоуправи, дакле институцијама које се финансирају из Београда. По подацима Светске банке о економској моћи, Срби у енклавама преживљавају са једним евром дневно, а по подацима УНХЦР-а, једна повратничка породица у просеку живи на 45 метара квадратних и оскудева у најосновнијим стварима за живот.